Општинске новине
Страна 68
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Јер су сад синдикалне организације испропадале и постале немоћне, једним добрим дело!.м и због сувишне навале радне снаге. Општина је, међутим, позвана да припомаже организовању радннчке класе, и да је на томе нуту упућује за задобијање бољих надница и сношљивијег живота: ако радпици имају веће наднице и сношљивији живот онда је то боље за целину, јер се живот нормалвно развија; међутим, код слабих надница и беднога и чемернога живота — настају ненормалне прилике и страшни, нежељени потреси. Општина је, зато, позвана да иде на руку радеичким организацијама и да њихове функције олакшава. Само је она општина у правој својој улози, која најбеднијем своме становвиштву омогућава да, путем организације, створи себи повољније услове за живот. Другим речима, увиђавна је и паметна она општина, која своје грађане не доводи до очајања. 2) Друга Тарифа Друга је тарифа у општини беопрадској денесена 1905. године, напорима социјал-демо,кратске одборничке групе, иза које је био сложан цео радннчки покрет. Тада је тарифа прописивала: да минимална надница радницима ангажованим код општине буде 2,50 дин. Та је тарифа 'важила за све године до самога рата. И она се врло благотворно одазивала на ноложај радника, јер су надничари у Србији имали овакве бедне наднице:
1901 године
1.19
дин.
1902
1.21
УУ
1903
1.24
1904
1.24
>)
1905
1.23
) )
1906
1.29
>»
1907
1.30
1908
1.33
}>
Ово прописивање минималне наднице код општине имало је дејство н на наднице
код приватних послодаваца у Београду: у 1905 години и они су морали плаћати надницу 2,10 дин., а 1906 год. плаћали су је 2,29 дин. Чак 1907 год., и 1908 г., за .време ;велике привредне кризе, надница није нагло оборена ни на приватној пијаци, благодарећи томе факту, што је код олшгине задржана минимална надница од 2,50 дин. Такво је благотворно дејство имала минимална надница. Треба и сад пол^елети да се она уведе, бар за ор.ганизоване раднике. Јер, организовани радник показује, самим тим што се организује, да је на вишем културном ступњу, да је, по томе, за рад способнији и да су му културне потребе развијеније. А то је оно што општина треба да жели и да код радннка овојих развије ове особине. 3) Гакска помоћ за беспослене Кад је настала привредна крнза и кад су радници, чак и велике квалификације, отпочели остајати без посла, отпочело се у одбору општине београдске покретати питање о помагању беспослених радника. После дуге диокуоије, донесено је једно неизводљиво решење: да општина непосредно помаже беспослене раднике, у место усвајања Ганокога принципа, по коме се помажу само они радници, који ма на који начин докажу да су се и сами старали да отклоне недаћу беспослице, кад на њих наиђе, било синдикалном књижицом, којом се доказује старање самога радника да беспосл-ицу отклони или ублажи, или књижицом новчанога завода, да је одвајао беле паре за црне дане, т. ј. да се и сам старао за време кад беспослица наиђе. Тај принцип није усвојен, те беспослени радници нису могли доћи до праведне помоћи своје. А, међутим, помагање беспослених радника по овоме ганскоме принципу само би помогло организовању радника што и треба да буде задатак једне општине, чак и у најзаосталијој земљи. ће се).