Општинске новине

Страна 80

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

н-овинар

Живот девет хиљада Руса у Београду

Пописом престоничког становпиштва, извршеним 15. аерила нрошле годи.не утврђено је да у Београду живи 9.432 лица, којима је матерњи језик руски. То значи, да се у престоници налази око трећина укупног броја Руса, настањених у Југославији, лошто се, са приближном тачвошћу, може сматрати да их има око тридееет хиљада. Београд је, сасвим природно, највећи центар „југословенских Руса", кој !и су у њему развили интензивну делатност «а сеим пољима позитивног рада. Овом напису је циљ да ту делагност, у најосновнијим потезима, прикаже, е обзиром на велики број руских становника Беоргада. Историјат доласка руских емиграната Руска емиграција у Београду старијег је датума но што се то обично мисли. Јо'ш у јесен 1918. године дошла је у југословенск'^ престоницу једна група Руса - емиграната, која је, предвиђајући бољшевичке страхоте, решила да напусти своју домвину и лре слома антибољшевичких трупа. У овој прво] групи било је много угледних личности, од којих ваља поменути бившег председника московске општине г. Челнокова и сенатора г. Смољанинова. После евакуације јужне Русије, коју су Французи изврш1или: почетком 1919. године, дошла је и друга група, тако да се број Руса у Београду знатно повећао, и ако су се неки од њих вратили у отаџбину, примамљени успехом антибољшевичких трупа генерала Деникина. Касније, иошто су ове трупе претрпеле слом, долази још једна група иочетком 1920. године. Приликом наиуштања отаџбине један део Руса задржан је иа Принчевим острвим-а и острву Лемносу, па су се и они касније махом доселили у ЈуПославију. Најосетније је -повечано руско становнишфво у Београду тамозваном „кримском евакуацијом". Пред офанзивом бројно надмоћнијих бољшевика, трупе генерала Врангела напуштају у јесен 1920. године полуострво Крим и том приликом долази у Југославију преко двадесет хиљада Руса, од којих знатан део остаје у Београду. У почетку су руске избеглице прихватане и помагане приватном иницијативом, и то веома тоило и братски, а у јулу 1920. године оснођана је у Београду Државна Комисија за помоћ Русима. Мушко руеко ставовништво Београда у осетној је бројној надмоћности у 'поређењу са женским: 5645 мушкараца и 3787 жена, што се објашњава евакуисањем читавих војних одељења приликом напуштања отаџбине од стране руских избеглица.

Смештај у Београду Материјалне прилике Руса у Београду биле су у прво време страховито тешке, пошто еу се они нашли ван домовине, и ако у братски распо.ложеној средини. Невоље су ублажене помоћима, које је издавала Државна Комисија у суми до четири стотине динара месечно на сваког избеглицу, примајући у замену за ову суму руске рубље, које нису готово ништа вределе. Али и поред ове помоћи, осећала се потреба да невољни и незапослени Руси у Београду буду помопнути док се не снађу у приликама и док не створе себи погодну ситуацију за живот у Југославији. Нарочито интензивна била је ова нотреба у првим месецима емиграције. Стога је трамвајски део у Александровој улици, број 130. претворен у неку врсту азила за Русе. Мора се напоменути да овај азил није изгледао ни најмање удобао и хигијенски, али су кроз „број 130" прошле многе и многе стотине Руса, од којих неки заузимају у Београду данас врло лепе и велике положаје. Овај азил егзистирао , је до 1923. године, када се претворио поново у трамвајски депо, пошто су прилике РуСа у престоници биле тада знатно побољшане, али не још и потпуно решене. Да би се ипак изашло у сусрет материјално неосигураним и немоћним Русим.а, Државна Комисија створила је у Лозничкој улици, бро'ј 5 склониште, у коме су они добијали стан уз минимално илаћање. Касније је склониште затворено, а у истим просТоријама отворен је, заузимањем угледног и заслужног русофила г. Милана Ненадића дом за руске старице. Са ретком и похвалном енергијом г. Ненадић се брине за одржавање Овог дома, који постоји и данас и у коме живе многе личноСти од угледа и сјајне прошлости. Међу њима је г. Остафјев, који се борио пре мното година у трупама генерала Черњајева. Руске гимназије Бри^га о васпитању емигрантског руоког подмлатка у традицијама руске школе и у везаности за елавне традиције Русије била је веома актуелна. Државна комисија евеердно је прихватила ову бригу. У Беотраду постоје две руске тимназије: мушка и жеиска. Мушка броји око 260 ученика. Настава се врши после подне у згради Реалке, а у Новопазарској улици палази се интернат ове гимназије, чији је директор г. Иван Малииин, познати педатог. Женска гимназија (око 200 ученица) «алази се у улици Милоша Великог, број 69. Са-