Општинске новине

Страна 106

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ЗАНАТЛИСКИ БОНАФ Града Београда КБр. 3720 10. свптембра 1929. шдшне Беопрад. Занатлијски Еснаф у Београду Пословођа, за Претседника, Ст. Радичевић, с. р. Пет. Јанковић, с. р. На осмову чл. 10 Уредбе о организацији Министарства Трговине и Индустрије и Зако«а о таксама одобравам оонивање Ф-онда уче-

ничког дома у Београду, а предложена ми правила овога Фонда потврђујем с тим да тачка А у чл. 3. Правила има да глаои: „Годишњом помоћи приватних и државних установа коју свој евољјно буду одређивале оее уотанове". Та1кса за ово одобрење није наплаћена у смислу чл. 5 Закона о таксама. :Ш Бр. 33340 13. новембра 1929. год. Миниетар Београд. Трговине и Индустриј е Јурај Деметровић, с. р.

Рад Санитетског Општине г рада Београда

за прво полгође 1929 (Наставак) Б. ЈАВНА ХИГИЈЕНА РАД ОПШТИНСКЕ БАКТЕРИОЛОШКЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ Шеф Дтр Мориц Були Општ. Бактер. Лаболаторија обавља у главном, еледеће послове: 1.) врши бактериолошке прегледе са водоводоких централа: макишке подземне воде нре и носле филтрације, савске воде на Макишу и код Шест Топола, поеле филтрације и после хлоризације; мешане воде еа разних делова водоводске мреже и бунарске воде у вароши и околини; 2.) прегледа бактериолошки ^млеко и друге намирнице; 3.) врши разне бактериолошке, хемијске и серолошке анализе у циљу дијагностике; 4.) опроводи целокупну дезинфекциону и дез1инсекциону службу; 5.) предузима хитне превентивне мере при појави оболења од заразних болести. И поред 10В0Г обичног и р1азновровог посла, бактериолошка лаболаторија успевала је не само да исти еавеоно и са успехом обавља, већ је приступила изучавању и примени нових лабораторијских метода користећи се најновијим тековинама науке и својим сопственим искуством. (I. ПРЕГЛЕД ВОДЕ Услед употребе савоке воде за пиће, као и релативно чеете појаве оболења од трбушног тифуса у Београду, нарочита је пажња обраћана на бактериолошки квалитет пијаће воде. Одмах истичемо да, благодарећи овакоднев:ној контроли воде и тесној сарадњи бактериолошке лабораторије са органима управе водовода, до данас није забележен ни један

случај оболеша од заразне болести чиј^и би узрок била водоводска пијаћа вода. а) Савска вода. Снабдевање великих центара са добро пијаћом водом и у довољној количини, представља један важан проблем, који није увек могуће решити онако «ако је најбоље и како би ее желело. Мали је број великих вароши, које су, природом фаворизоване, могле да овај проблем реше најсрећ■није: искључивом употребом изворске или подземне воде. До пре рата наша престоница онабдевана је јискључиво подземном водом из Макишке Долине. Услед наглог ширења Београда иосле рата, подзвмна је вода постала недовољна, а како грађење нових бунара захтева дуго време и скупо кошта, то је било потребно наћи неко друго хитно решење. У том циљу подигнута је 1924. год. водоводока централа код Шест Топола за прераду савоке речне воде. Но како је и ова централа ускоро поетала недов '0љна, то је на Обреновачком друму, на обали Саве, саграђена водостаница далеко изнад вароши, која савску воду доводи у инсталације на Белим Водама, где се пречишћава као и код Шест Топола. Овако пречишћена вода меша се са подземном и шаље у варош. У недостатку извораке и подземне воде употреби речне воде за пиће прибегле су многе велике вароши у Европи и Америци, као на пример: Берлин, Хановер, Хамбург, Париз, Лондон, Чикаго и друге. Пошто речна вода садржи доста органских материја и разних бактерија, то се као таква не сме употребљавати за пиће без претходне прераде. Овај процес пречишћавања почиње тиме што се води додаје алуминијум оулфат и сода ради згрушавања органских материја, па се потом