Општинске новине

Страна 122

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

у коме би ©бјављивао резултате својих радова стручних и научних. Беопрад данас већ има 'овој одлично уређани комунално-ооцијалии ЛИ1СТ „Општинске Новине", па би се један део испог могао врло добро искористити за билтен Института, за популарисање и поуму «в хигијене и других социалиих питања. Институт би издавао и популарне брошуре, летке, слике, « друга средства за те сврхе. У истом смеру .гамала би се оргаиизовапи популарна предавања за (омладипу и одрасле. За ову сврху -може се ©рло услешно употребити « биоскоп ломоћу кога би се ©рло лако ширила ммога потребна анања и обавештења. С.ви биоскопи били б« дужни да поред радовиих својих представа, које би ггакође требале да буду под бољо«м коитролом, увек прикажу и по иеку од ових ствари. Стручни течајеви. Одавно се осећа потреба за стручно спремиим 'сарадницима !нар>о ! чито за социалне посдо-ве, па чак и за пајобичније помоћно особље. У вези са приватним орган«зацијама, Институт би приређивао ове течајеве како за своје 'сараднике, тако и за чланове друштва које би могао после употребити за добровољне сараднике. Један од најважнијих послова Института био би проучавање « сузбијање социалиих болести.у Београду: алкохолизма, туберкулозе и венеричних болеати. Као природни сарадници на ово.м пос-лу били би му приватна друштва Трезвено1сти, Народног здравља, за сузбијање Туберкулозе. и др. Са своје стране Институт би помогао њихову активност давши им материјалне и моралне потпоре и корисггећи њихову добро;вољну сарадњу. Институт треба да лостане њихов центар. Посао који они буду обављали биће свакако много боље и с више љубавм и разумевања иавршен, него кад то врше плаћени чиновници. Не мање важну улогу имао би Инслитут у проучавању социалког осигурања које треба темељно пр.оучавати и подешавати према месним ириликама, и коуе се никад не «оже успешно решити по чиновничким уредима.

Социални Савет. Поред лица стручно запослсних у Институту, потребно је да постоји један шири Одбор састављен од пр1и.знатих стручњака и представника приватне иницијативе који б« давао своје мишљење по појединим питањима и имао право иницијативе за сва социална питања. Инстигу 1' и Музеј треба да буду потпуно одељени од админиатрације и извршних органа, и да се 'Могу несметано посветити свима социалним питањи.ма на осно.ви проучавања, а по - најмодернијим научним методама и доносити стручно и обуективно имишљење. Само тако установљем Институт и Музеј могу корисно послужити и оламшати по^сао свима функционерима општинским који имају директно да извршују разне социалне задатке. Трошкови, осим инвестиције, за овакав Институт не би били велики, али корист која б« се од њих имала, б«ла б« несразмерно већа и од >много већих материјалмих жртава које би се учиниле. Једам већ велики град, као што је Београд, који има претемзије да буде велики и модеран град не може се замислит« без овакве установе, која би му не са.мо !подигла углед и у страном свету, чиме би показао СЕоје високо разумевање за модерна социјална питања, већ би до !ИС1та имао ,да задовољи једву од преких потреба, без које се не може ни успешно ни р.ационално водити социална нолитика једног великог града, у толико пре, ;што се на том пољу до сад в ( рло мало радило и што је Београд, град који је у пуном јеку развића, кад му је иајпотребније да има овакове установе. Можда би »се и неко од београдских имућрих грађана могао одушевити Ојваквом уат;ановом « као своју задужбину подићи Општински Социални Институт и Музеј, да би смо и поред задужбина које -су у ^нашој земљи и у Београду поДигли стравци, имали и задужбине ко,је су подигли наш« људи. У овом чланку могли смо само у најкраћим потезима оцртати главне контуре овакве једне уставове, чије ближе описивање захтева много више простора. Ако би се овај предлог усвојио радо бисмо изнели и његово детаљно уређење и план функционисања.