Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 125

Јован Дравић, професор Прое школе По коначној пропасти Српске Државе крајем XV столећа, уништене су и ове култур.не и лросветне установе тога доба. Једино је црква (за прво време Турске оладавине) била поштеђена гоњења и овета литургија као и сви верски обреди вршили оу се слободно. Историски подаци утврђују да је под влашћу Турском било код Српоког народа неких школа и ако у најпримитивнијем облику. Те су школе биле махом у епископским резидевцијама, манастмрима и при парохиским црквама. Тако се помињу школе у Пећи, Ваљеву, Београду и т. д. Често су поједини писмени људи, нарочито 1зими децу из околине прикупљали и учили их. Тако је записано: „Јевгеније Ћебеџија ив Ужица, родом из Чајнича, пре првог устанка, поред овог заната, који је у велико радио, држао је и школу у овојој сопственој кући и децу бесплатно читању и писању учио". Па чак и Милићевић наводи као честе случајеве „самоука" на које је наилазио путујући по тим крајевима. Обично 1су свештеници држали у својој кући по неколико деце „на науку". По варошима је било и малих школица, коју су и женока деца посећивала. Зна се да је Пожаревачку основну школу (1733 год.) посећивала тринаестогодишња ћерка пожаревачког проте. У тим су се школицама учили ови предмети: читање, писање, наука вере, -појање и рачунање. За време Аустриске упразе у Србији (1718—1739) године помињу се Српске основне школе: у Београду, (под уцравом даскала Стевана), Пожаревцу, Гроцкој, Градишту, Мајданпеку, Крагујевцу, Ваљеву, Шапцу. Затим по многим манастирима као: Винчи, Рајиновцу, Раковици, Јовању, Каони, Петковици, Чокешкни и др. Учитељи тих школа били су махом, калуђери, свештеници, а било је и оветовњака у мањем броју. Мало се што зна о опреми учитеља тога доба. Сачуван је по неки запис. Тако у манастиру Винчи (1729 год.) био је учитељ световњак Сергије, стар 30 година, који се учио у Новом Саду и Београду код

у Београду даокала Стеваиа: „Читати може оолако, а пи■сати лепо". Петар Николић био је учитељ у Новочм Пазару и Крагујевцу. Проеео је осам година код даокала Веселина у Чалми и игумана Георгија у манастиру Петковици (17151724) за њега Вићентије Стефановић (потоњи митрополит Београдски) каже: „Веома слабо чита, треба да се обучава", Види се да је ^сва спрема учитељска у то доба била у знању читати, писати и по мало рачунати. Награде су им биле врло бедне. Бивало је случајева да су учитељи као награду добијали право да извесних празничних дана прођу за време богослужења с таоом оо цркви и покупе 'милостињу себи.*) Једини писани буквар који је у то доба постојао био је Кипријана Рачанина издат 1717 год. Учитељи су по угледу на њега сами састављали и ђацима иопиоивали азбуку на навоштеним дашчицама или крушковим таблицајма. Биће од интереса изнети овде како Вук Караџић изноои школовање овога доба (Календар „Даница" за 1827 год.) „У Србији као и у Босни и Ерцеговини ни у сто села нема једне школе, иити јај где има одређена и посггојана места, неш они који мисле бити попови и калуђери уче књигу по манастирима код калуђера и по селима код попова. Код сваког манастира има по неколико ђака мали и велики, каји се зими скупе у џакару,, те им какав кадуђер или ђакон показује да уче читати или учи сваки код свог духовника. Многи лети заборави што зими научи и тако гдекоји уче по четири и ло пет година и још не анају читати. Обично се оочиње, будући правог српског буквара још нема, учити из рукописа, т. ј. учитељ напише ђаку најире слова, па кад њи ловна, онда му пише срицање лекцију за лекцију. Кад ђак тако из рукописа иаучи бекавицу, онда узме часловац па онда псалтир. Од рачуна се уче само знаци; а од други каки наука: граматике, географије, историје или богословије еезна нико ни имена. Амо ли где у нахији има или постане школа, онда људи из околних села воде децу учитељу и плате му на месец по двадееет пара или највише грош те ју он учи. Осим попа и калуђера једва би човек у хиљаду душа могао наћи једнога човека који зиа по мало читати". Има неколико записа и о школским зградама тога доба. Пожаревачки екзарх Максим Рашковић (1733 год.) овако описује ооновну

*) Српске школе од 1718—17X2 од Р. Грујића.