Општинске новине

Страна 140

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Јован Ђорђевић, професор

г Београд под управом Турака у XVI и XVII веку

(Двеста година из прошлости Београда) —

IV.

Поменули 1омо у ранијој овеоци овога ча'Сописа-ревиа, како оу Турци освојили Беог.рад те је и о« ио[стао еаставни део турске царевиие. Као што је рамије био' јак бедем противу надирања Турака преко Саве и Дунава,, тако је >сада, у 16. веку, ностао јак ослона^ц за иадирање Турака преко иоменутих река. По освојењу Беоарада оултан је у њему осгавио три хиљаде јамичара и двеста топова. Наредио је да ее одмах иоираве, кулуко,м, бреше направљене иа зидовима за време оовајања тврђаве — прада Београда. А да му буде јак ослонац за даља његова освајања наредио је зидање јаке тврђаве, која је имала девет јплатна зидова а на угловима више од сто четвртаетих кула еа ирорезима за шушке. После кратког борављења у Беопраду еултан Сулејман је ее вратио у Цариград, своју престоницу. Кулуци еу у прво време туреке владавиие били врло тешки (те еу их и становиици града Беопрада и околине ивдржали за време горе !П01меиутих радова. На иет година по !Сле оевојења Београда, султан Сулејман је преко Београда требацио војоку у Маџароку и еукобио се са Маџарским краљем Лаошем иа Мохачком пољу (1526 год.). У маџаракој војсци било је и Срба и Хрвата из оних наших покрајина које су биле иод Маџарима. Турци су овде одржали такву победу, да је ту иогинуо и сам маџарски краљ поманути Лаош (Лудвик). Пооле ове иобеде султан је поетао гоеподар целе источне иоловине маџар,аке државе. У њој ,је поотавио за владара ердељоког војводу Јована Запољна али је оставио своју војску као посаду у појединим важн!ији:м градовима. Тада је прад Будим постао главно седиште турске упр^аве са пашо,м на челу, што се помиње и у нашим народним ^песмама „паше од Будима". Султан је премеетио пашу из Београда у Будим, да би овај био ближи граници турске државе према Немачкој, ради лакше одбране границе царства. Србија, као београдски пашалук била је, дакла, тада под управом туроког 1паше од Будима. А будимски паша -је за управника града Београда постављао нарочито лице «са називом: бег или санџак бег. За градског судију је паша поставио мулу другог реда (виши судија) да раоправља и |суди ве:ћа дела и Турцима и Хришћанима. За извршиоца судских одлука пом !Иње се муселим. Овај је чеето пута био у већем угледу у граду но (судија јер је у њега била извршна власт. Судија и његов извршеник 1се поглавито издржавао од прихода

Наставак) који су им припадали по административноправним по1СЛОвима, или од куповина и продаја имања и т. д. Сгрога је управа била над хришћанима у Београду, нарочигго над правоелавнима. 'Православни хришћани немају своуе цркве, јер су 0 !ве биле запворене или порушене, а у доњем граду велику цркву Турци с-у претворили у ОБ10Ју џамију. Помиње се у граду нарочито хан, где-се хришћанско робље јавно продавало. Ни католици у прво време турске управе у Београду нису имали овоје цркве. Они су службу божију (мису) обављали у једној екромвој кући, а трговци — католици су плаћали свога овештеника. Често пута хришћан1и ,нису омели јјавно вршити сво>ју службу у цркви. О Београду из 16. века имамо података. То су белешке код историографа појединих европеких изасланстава која су ишла туроком султану, односно турокој влади у Цариграду. Ти су податци доета штури и непотпуни и бни врло мало допуњуј.у слику Београда коју имамо на !насловном лиету овога ревиа „Општинеке Новине", Прве државе, које оу увиделе потребу или нриликама биле приморане да етупе у какве преговоре или да ое мире са Турцима, биле су Млетачка република и Немачка, јер у 16. <и 17. веку иије било Ауст.рије, као државе, но само Немач'ке, у којој је као мала државица (област) 'била и Ауетрија. Из тих појединих бележака ју путопиоима или мемоарима покушаћу да 'изнесем што потпунију -слику, у колико се 'може, разуме ее, о ондашњем Београду. Секретар, млатачке републике )Бенедето 'Рамберти је путовао у Цариград (1534. год.) преко Србије. Он наводи да санџак за еебе чине Србија и Београд и да оу заједно са Смедеревом под управом беглербега у Будиму. О Београду вели да нема неких нарочитих Особеноети да се виде у граду јер је и сама тврђава доста оштећена и лоше еаграђена. Помиње кулу „Боцшу", ко;ја је ратом оштећана и још није била оправљена и кулу „Небојшу". Нису му допуетили да разгледа тврђа^ву изнутра. Помиње гробље туроко и да је ;на оној страни са које су Турци освојили 'Беопрад. На ушћу Саве и Дунава помиње рибЉи трг, пристаниште 1и царинарницу београдску. Наводи да се топхана (зграда за топове) налази изв,ан граданаједном узвишеном меету. Топови су били окренути ка Темишвару. Француоки поеланик де Хе од Курмена, одређен за посланика на двору турскога сул-