Општинске новине

Страна 148

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

њу кафану „Грозд", а која је у оно вреМе ИО« сила гордо име „Енглеска Краљица". СаЛу у којој су даване представе, доцније су закуиили београдски Јеереји за овоју Синагогу, и у њој су остали до после рата. Последњих година та је зграда преправљена у штампарију. Прва представа у Супшћевој кући била је 10 повембра 1868. Овај је датум врло важан и стога што је он у исто време и датум почетка рада Беопрадског Народног Поеоришта, као државне устаноше. Тога вечера приказан је „Ђурађ Бранковић", за који смо комад већ рекли мало раније да је б-ио на великој цени. Представа је започета Српском увертиром, композицијом Драгутина Реша, и са прологом Мплорада Шапчанина. Од те представе београдски дилетанти „уступише у аманет" позоришпу уметност 'Професионажтам глумцима. Чим је позориште почело свој рад, одбор је упутио „Позив" грађанима да разним прилозима притекну у. по-моћ 'младом позоришту. Између остало-г у томе прогласу тражи се: собни намештај, старо оружје, одела, украси, накити и т. д. Позив је имао успеха. Том приликом, као и доцније, Београђани који су уиек волели (позориште, давали су обилато своје прилоге „у натури", да је београдско Пародно Позориште до рата имало лепу збирку (старог оружја и одела, сакунљену још тих времена. У априлу 1869, у Београд долаве прваци глуме из Југословенства. Тако Мандровић долази из Загреба и Бачвански из Пеште, као и многи други из Новог Сада; трупа београд■ског Народног Позорншта, добивши у овој двојици два културна и талентована глумца и одлична н искусна редитеља, убрзо креће капред и показује ретко напредне резултате. Интересантан је репертоар који се иг1ра у Сушићевој кући. Ако прегледамо још и данас сачуване нозоришне листе у библцотеци београдског Народног Позоришта, можемо доћи до интересантних детаља. Тако позоришна листа од суботе 1869, з ; а комад „Вилхелм Тел",, казује нам да су тога вечера играли: Пелеш,, славни Мандровић (који тога вечера игра ,.,од народ. позоришта загребачког као гост") Коларовић, Милка Гргурова и други. Интересантна је примедба при дну листе, из које видимо да „због већих припрема, које >су за овај комад нужне, нвје било представе у прошли четвртак". Тако исто и : објаве од стране позоришне благајне: „Улазиице могу се добити код лозоришног новчара у кафани код „Бнглеске Краљице". Предплата може се узети код благајника позоришног у његовој канцеларији која је у великој школи

на другом спрату, бр. 59." Изненадићемо се и уздахнути за тим старим, добрим временом, кад прегледамо цене места: засебно ме-сто у ложи 12 гроша; седиште првог реда 10 гроша, седиште другог реда 8 гроша, трећи ред 6 гроша, п.артер 4 пр., галерија 2 гр. чаршијска. Почетак је био у 7 и по часова у вече. Од представа у дворани „Бнглеске Краљице" имамо листе за премијеру комада „Граничари или Слава на Илијеву" за 4 мај. То је комад старог загребачког ,глу:1ца Јосифа Фрајденрајха. Из одлагања извесних представа, закључујемо да није играно сваки дан, еећ уторником, четвртком, еуботом и недељом. Представе звавичног Народног Позоришта у Сушићевој кући трајале (су од 10 новембра 1868 до 13 маја 1869. Последња представа била је „Марија Стјуарт", трагедија у пет чинова од Шилера, а у преради „чланова позоришног одбора". Овим комадо^м, 13 маја, беху завршене представе у Београду. Позоришни одбор приметивши да се београдска ипак малобројна публика већ била заморила, а и да би задовољио жеље и околних варош^и које су тражиле да им нека позоришна трупа наиђе на гостовање, реши да прекине са радом 1 у Београду, и трупа отпутује у Шабац. У Шапцу је трупа београдског Народног Позоришта остала од 18 маја до 23 јула 1869. Прва им је представа била у арени код „Европе"; давао се комад „Ђурађ Бранковић". Последња „Зидање Рава1нице", коуа је у исто време била корисница Плумаца, и донела без мало 36 цесарских дуката. Кад смо већ поманули ово гостовање у Шапцу, вреди забележити и овај карактеристичан детаљ, који преписујемо са сачуване иозоришне листе од 24 „јунија" када се даје комад „Звонимир" од Др. Субоггића: „Редовни дани за представе јесу: недеља, четвртак и субота, и сви празнични дани. На дан представе изјутра истуриће се застава на зданију •гостиоиице код „Европе", и то ће бити знак .да је тај дан представа. Ако се застава у те•чају дана увуче и више не истури, знак је да се представа заказаног комада, одгађа на први идући дан". Од тога дана, 23 јула до 29 октобра 1869, трупа се одмара „прикупљајући снагу за нов »озбиљни рад у новом позоришту". Нов комад за свечано отварање новог позоришта изискивао је велике спреме због нових хороких