Општинске новине

Страна 152

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ГОВОР ПОТПРЕТСЕДНИКА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Г. Д-р МИЛОСЛАВА СТОЈАДИНОВИЋА НА СВЕЧАНОМ СКУПУ ХРВАТСКИХ СЕЉАКА КОД „ПЕТРОГРАДА" Поздрављеи одушевљеним клицањем од стране гостију г. Д-р Стојадиновић рекао је у главном: Драпи гоети, овај ваш лоздрав упућен мени сматрам да је стварно упућен Београду, «ашој заједничкој престоиици и ја вам на њему то ( пло< захваљујем. По нашем народном' обичају како смо :се данас овако 1 лепо и братски сакупили, ја мислим да ћу погодити жеље и расположење свију вас, браћо и сестре, ако са овога места, пре но што будете -стигли тамо куда вас води мисао на поклоњење нашем узвишеном (Краљу (ови приоутни кличу :Живео Краљ! Живео Краљ!) ако, дакле, са овога .свечанога места и у оеом значајном моменту, уз то са овога нашег јединственог славља прву вдравицу испијем у здравље нашег узвишеног Краља ■са уз1в:иком: да живи Њ. В. Краљ Александар I (у дворани настаје необично одушевљење и настаје дуготрајно клицање: Живео! Живео! Музика интонира химну коју сви присутни слушају стојећи). Поеле 0'вих бурних овација Краљу и Краљевском Дому г. Д-р Стојадиновић наставио је авој говор: „Браћо и сетре, по-сле ове здравице која је била излив вашег иакреног раоположења и ваше љубави према народноме Краљу (бурни узвици: ЖивеО' Југословенски Краљ!) дозволићете ми да у пријатељеком, више слободном разговору упупим неколико речи на вас, поздрављајући вас искрено у име Београда. Браћо и сестре, ово наше славље, које се данас обавља под несравњено бољим околноетима у нашој заједничкој престоници, нама је нарочито мило. Сакупљени да величамо дан ево !Г 'а братског зближењ-а, ми, поздравЉајући вас као еељаке, по^здрављамо преко вас и сав еељачки народ наше Државе, вашег сељака у опште, који је био и оетаје главни стожер и гранитни етуб наше Државе, ноеилац њене онаге, њене величине и њеног напретка. Ја подвлачим нарочито да је он то био, и јеете и остаће ушек и у даљној будућнооти. Ми преко вас, велим', поздрављамО' сву нашу браћу сељаке и изражавамо чврсту наду за напредак тога иашег најмногобројнијег дела народа. Верујем да је поеле 6 јануара прошле године наетало фактички једно ново доба рада, полета и напретка у Држави, захваљујући друштвеној равнотежи која је кроз манифест створена и иниција ! тив1ама плодним које су никле из Краљевског манифеста. Да се пак дође до тога стања и прекине све оио што је, поред о-сталог, онемогућавало и брвтеко зближење ев!их нас, требао је да ее чује велики подвиг нашега (Краља (бурни и дуготрајни

узвици: Жи1вео Краљ!), подввг смео и заснован на стварним потребама свеукупног народа. А да је то била стварна потреба види се из тога што је убрзо међуообну мржњу и ситне зађевице почела да замењује братска слога и зближење, до степена непознавања старе мржње и ранијих заоштрених племенских и других односа. Та слога наша нарочито се иопољила у новоме стању код еељачких маса. Разлог више да сељака као тамвог славимо и да нарочито своје жел.е упутимо њему, да би и на даље остао носилац идеје мира, рада и братске слоге.

Хрватски сељаци у Београду Народ сељака одиграо је у целокупној нашој историји једну тако завидну улогу. Не 'смемо 'Заборавити да су еељачке масе творци националне елободе наше. Кука и мотика била је та која се борила за националну слободу. И не еамо на томе пољу да видимо јак изражај етваралачке енаге сељака и села, него и на свима лоугим пољима нашег националног живот. Тако су наше народне масе стварале велику уметвоет у евима њеним многоструким гранама, а напоее народну поезију, којој су се дивили и диве сви културни народи овета. Није елучајно да су наш језик изучавали у своје време странци — великани као што је велики Гете, Грим и многи други. Нећемо' да повлачимо разлику између града и села, јер се бојимо да тиме не паднемо у грешку многих, који баш у тој, разлици траже узрока за јачање своје политичке превласти, искоришћавајући је на штету села и града. Некада еу, у једном мучном периоду, код нас градови били турски и пунИ страног живља. Онда је поетојала и неотклоњи1ва мржња између еела и градова, па еу у вези тога поникле доцније и тежње да се -село искориети једнострано и више еебичњачки у