Општинске новине

Страна 154 — — ^ - ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

са њом и народ, и ако гаод веома тешким условима. У повлачењу свом пред аустро-немачким армијама■ наша Држава и нација живе чак и онда кад се орпске армије налазе по албанским гудурама и на Крфу, да би уокоро загим народ обновио своју слободу. И у ночежу новога доба, када се јавља праунук Великога Вожда наш узвишени Краљ Александар (Дуготрајно клицање: Живео Краљ!), коме смо са правом дали назив Сељачки Краљ, кад се он јавља и на фронту и на пољ.у националног 1препорођаја, да кроз очипску љубав према народу и кроз осведочено старање које је узек испољавао према нашем сељаку да нови правац свеукупном животу народа и Државе, ми видимо да наша Држава и на почетку тога новог стваралаштва добија опет једно шире сељачко обележје. До-бро је, браћо, те је тако. Из тога изводимо закључак о неодложној потреби старања да се наша Држава и национални живот стално прилагођавају потребама широких сељачких маса, које морамо да ценимо, да подижемо морално и материјално ради тога сељака, али тако исто и ради уопеха градова и градске културе. И ви сте, браћо Хрвати, имали своју тешку историју. Раније слободан, хрватски народ био је доцније изложен највећим невољама и ■бор'бама, чијем се хероизму ми и данас дивимо. Његов положај постао је нарочито тежак у четрнаестом столећу кад је био лишен готово свих права. ,У доба- Краља Лајоша Великог, савременика нашег Цара Душана, између осталих тешких намета на прост сељачки народ уводи се 1342 године чак и порез на капије кроз које су сељаци имали да пролазе да би ушли у своје домове. Тај .порез не плаћају богаташи ва време Лајоша Великог, него само сељачке масе. А да би вам што лепше приказао страшно стање тога доба, ја ћу вам рећи да је Држава у то време била 1заснована на начелу, да онај који плаћа порез нема никаква права, а онај који је не плаћа има сва права. Као што видите, принцип потпуно обрнут ономе који данас важи у Држави. Одвело би ме далеко ако би набрајао све случајеве ваших страДања, а њих има безброј и један је тежи од другога. Тако у Другој половини петнаестог столећа властела успева да уведе од два дана тако зване сељачке работе коју је он давао у недељи за своје господаре, 5 дана недељно. То је довело до познате сељачке буне у 1437 години, која је ушела бар толико да ту работу смањи од пет на три дана недељво'. Иначе су веома ретки успеси сељачких побуна, које по правилу никад нису успевале осем то^га што су имале јаког утицаја .на доцнији препорођај човечанства и на развијање идеје слободе у опште. Почетком шеснаестог века јављају се у опште сељачке иобуне у Европи, услед обести племства и господара који нису знали за

милосрђе према сељачком народу. У Немачкој видимо велики покрет сељака у познатом сељачком рату, на чијем челу стоји сељачки вођа Гец фон Берлихингер 1 кога је пемачки песник Гете тако лепо опевао. Али ова је побуна пропала под ударцима наоружане и дисциплиноване племићске војске. У Хрватској године 1514 појавила се велика сељачка буна, на чијем челу стоји један сиромашан пламић, познати Ђура Дожа. Нису претерани захтеви које је овај; сељачки вођа исЋицао у то време, а који су се у главном сводили на укидање привилегија, на истицање захтева једнакости и правичне поделе земље. Ђура Дожа признавао је краљевску власт и наглашазао јако њену хришћанску човечност, за коју племство у то време није знало. Ова буна би крваво угушена, а вођи Ђури метуше усијаиу круну на главу као „Сељачком Краљу" и докле је он јаукао од болова племићски војници кидаху му усијаним кљештама поједине делове тела и тако казнише свирепо сељачке .масе, чији покрет би у крви угушен. После ове побуне положај хрватског сељака још је гори. У даљим последицама, а по неумитном закону историје који ипак чини да се свака неправда казни, хрватски сељаци дигоше се поново на буну 1573 године, а њихов вођа бејаше овога пута познати сељачки јунак Матија Губец. Ова буна успела је у толико што је Губец уопео да заталаса највећи део хрватских маса и да стави у покрет преко 20 хиљада сељака!, које је он предводио. Но и ова борба заврши се истим неуспехом и пошто је угушен сељачки покрет Матија Губец доживео је судбину Ђуре Дожа, коме метн)'ше усијану круну на главу и погубише га на један свиреп начин. (Сви присутни узвикују: Славу му!) У то време сурове експлоатације над хрватским масама, ове борбе хрватских^ сељака нису имале само социјално и ековомско обележеје, него су самим твм што су имале за носиоце широке сељачке масе имале један шири национални карактер. Племство у то време није осећало хрватски, нити је у главном било хрватско. Оно бијаше махом у служби туђину, па је то остало и доцније кроз дуго време хрватске потчињености. Овај страшан период угушивања побуне хрватоких сељака дивно је опевао песник Ауг.уст Шеноа, величајући сељака и његову непоколебљиву веру у слободу. Тако он каже између осталога: „Поражен би хрватски пук, загушен словенски народ, утрнут пламечак човјечје свијести, која је испод јарма тисућљетне варке, испод крвничког мача дизала до неба руке, нека се БОг (сјети најјадније дјеце своје, оне свијести, која >се прену на ноге попут дива, да сатре гвсзденом пести предсуде вијека. Али прерано сину то прољеће свијету, мраз самеље прве младице слободе, која је за мало