Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ . — Страна 159 Комуналне занижљивостм

ШВАЈЦАРСКА ИЗЛОЖБА СТАНОВА. • Слвдеће ће године у Балу бити приређена изложба станова. Ту ће бити изложене читаве зграде, а биће приказана и читава унутрашња адаптација куће. Пројектује се чак, да се изгради читава станбена колоиија. За остварење -овога пр-ојекта биће ангажовани иајистакнутији швајцарски архитекти. АНКЕТА О РАДУ ДЕЦЕ У ДОШКОЛСКО ДОБА У НЕМАЧКОЈ. Берлинска олштина извршила је аикету о раду деце у дошколекој доби. Ова је анкета установила, да је у 1928. г. 7.806 деце испод седам година вршило помоћни занат. Насупрот закона, 394 деце радила су за једну бедну надницу од раиог јутра до отварања шмоле; 693 деце радила су четири сата дневно; 110 деце преко шест сати; 1.153 деце нису имала недељног починка. Санитетоке последице оваквог стања ствари су веома тешке. Лекарски иреглед ових малих робова рада псиказао је, да је 1.347 деце тешко настрадало услед овог прераног рада. Услед ове констатације берлинска је сипштина предузела најенергичније мере, да се строго примењује закон о заштити деце, те да се казне сви они, који употребљавају дечију радну снагу. НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ. Град Манхајм угледајући се на друге, а нарочито талијаноке велике градо-ве, почео је издавати службену ревију, која носи наслов: „Живи Г.рад" Ревија излази два пута месечно, а циљ јој је, да привуче пажњу публике свега грађанства на различке проблеме, ко-ји стоје у вези са великом и )рааноликом активности великог града. Први број ове ревије третира питања циркулације, конструкције, администрације, економије града, као и питања уметности и науке. Други број третира питање рублицитета, а осим тога садржи мноштво илустрација, које се односе на подизање модерних зграда и модерних хотела. Под рубриком: „Информације" ревија региструје актуелне догађаје, који су се одиграли у Манхајму. Редакцију ове интересантне ревије води «01знати новинар Д-р Е. Струбинг. ВЕЛИКА СОЦИЈАЛНА АКЦИЈА МАЛОГ ФРАНЦУСКОГ ГРАДА СИРЕСН. Енергични рад цретседника и одбора града Сиресн допринео је, да је у овом граду, који броји тек око 23.000 становнвка, створен цео низ устаиова, које су од највећег значаја за читав живот .града. У циљу ;Подизања наставе и народне просвете израђен је читав програм, ко>ј:и обухвата: школе за мајке, асновну наставу, црофесионалну и вишу наставу, ваншколоку (наставу; интелектуалну, физичку

и уметничку обуку. Данае у Сиресну има дванаест разреда за мајке, велиш бро>ј асталих школа, које доприносе оцштој народној иросвети, а исто је тако и акција социјалне заштите уздигнута на највећи степен. КУЋЕ БЕЗ ПРОЗОРА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА. Наскоро ће се у Њујорку појавити : ,унебодери", чија ће виеина изноеити преко 600 метара, но без прозора. Атмо:сфера ће се у овим зазиданим зградама механички регулисавати и чистити. Сматра се да ће бити здравија него атмоефера на улици, која је окужена уелед велике каличвне дима и прашине. У зграде ће се уводити озон, који ће елиминирати сваки неиријатни мцрис, а оеим тога ће се синтетично уводити мирис мора и борове шуме. Конетрукција ће о>вих зграда бити знатно јефтинија, а и грејање лакше, будући да прозори проузрокују ,велики губитак на топлоти. Становвици ће ових зграда бити поштеђени од сваке буке. Сунчане ултравиолетне зраке замениће тубе с ултравиолетним зрацима. ГОСПОЂА КАНТАКУЗИН О БЕОГРАДУ. Гоепођа Алекеандрина Кантакузин била је члан румунске делегације код Друштва Народа, као председница феминиетичке, румунеке груле Фидака. Она је предводила и делегацију која је од стране Румуније била изаслата о прослави у Београду, на дан 1. септембра ове године. По повратку из Београда и Женеве, интервујисана од румунске штампе, дала је следећи одговор: У Женеви била је у другој еекцији за хигијен.у, председница, и на општој дискусији изнела је као свој предлог, да се организује Међународни дечији институт. Овај предлог био је једнодушно примљен и на његовој организацији има да се ради. На питање, какву је импресију на њу оставио Београд, одговорила је: — Немам речи, да би могла да изразим довољно цризнање наше — румунске делегације, за изузетно топли пријем, који је нарочито припремљен Румунима од стране Југославије њвне престанице, лепог Београда. — Највише нас је изнвнадило нагло и рацио 1 нално развијање југославенске престонице, која се гиганским скоковима транформира, и која ће у року (од 5—6 година бити једна од најлепших престоница јужне Европе. Улице еу шцроке и вадесне за камуникацију. Асфалтирање и калдрмисање улица врши се пуном паром. Паркови, а нарочито Калемегдан, јесу права уметничка слика. Путеви у околиви Београда изванрвдни. Мост Београд—Панчево, који је у конструкцији, олакшаће саобраћај са Румунијом и асталкм земљама. У пројекту је и маст преко Саве за Земун. Сви ови поетови откривају бригу наших сусвда, да подигну углед своје престо-