Општинске новине

Јован Ђоновић, директор „Трговииског Гласника"

Туризам у односу на Београд — Београд као туристички центар —

Током пр€!текл'их година ирилично је рађеео, у Европи уолште, на разиитку туризма. Схваћ&на је сваколика важноот његова за «апредак и радиност. Преко туризма сваке годизне милиони уђу у поједину земљу. Зараде :и приватни и држава. Промет добара бива већи, платгаи билатс постаје активиим. Отога

велике земље и проевећеии «арод« стално чине огромне :напоре да га што аише развију. Туризам је двогубог значауа: једним делом помаже разеитак радиности, другим уиознаје са културом духа народнота. Оно материјално по значају често изостаје иза морал«01га. Кориоти, које долазе од реопекта гарема ■култури и уважења према добрим особинама једнога народа, могу, у изв&оним часовима, бити веће од фиокалних 'користи. Није на одмет приход од железиица и друлих јааних институција. Исто тако од значаја је (принос

народне индустрије и радиности уопште. Али велике гамнатије, које се развијају међу народима честим доДиром, моту донети драгоцених корнсти. Оне могу, у најмању руку, спречити многе напријатности. Туризам је шона међу народима, он је моћни инструмеват унознавања и промета.

Стога ааије чудо да се чине значајни напори да се разиије. Тако држава Италија Фроши годишње на развнтак туризма око 30 милиона лира; Шнанија 12 милиона пезета; у Н&мачкој, :П0 мишљењу економиста Жила Перкела, уредника „Калитала", гааке године нотроши се до 100 милиона марака; у Француској око 5 мил. франака. Последње деценије европске земље чине ове веће напоре да би развиле ту,ризам. Троше све већа средстша и 1оа већим исмуством и вештином пропагирају туризам у земљи и у иностранству. У толико ;више

Изглед Калимегдана са градом.