Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 189

"млекарску аадруту. У з-адруг(у| је одмах сту"пијго 13 задругара, са уписавих 30 крава и днавиом [цро1И!зводњо .м од око 200 литара млека. Задруга је иочела да ради 10. 'јајнуара ове године. Ова је уједно и прва ове врсте у најближој београдској околиии, која Београд онабдева млеком. Од 200 литара, колико се у задрузи дневио произведе оамо 80 литара сл!у(жи ва дневну продају, док од осталог један део употребе задругари за своју исхрану, а остало се прерађује Задруга продаје млеко у Београду на веће количиае ()више од 5 лит.) по 3.50 дин. лит., а у 1ПОследње време стављала је понуде и по 3.30 дин. лит., а на мало (1—2 лит.) 4 динара. Међутим, од 10. }ан|у|ара па све до 1. фебрјуара задруга није успела да прода хву колгачину (млека >од 80 литара. Чинила је иокушаје на све стране, али без успеха. Успела је да прода овега око 40 литар-а. Због тога је овај млади задругар поно>ва дошао у Београд да још једном покуша срећу. Дошао је овог>а пута (са ч|врсто.м одлуком, да ако не уапе, растури задр|угу. То, међутим, није лака ствар. Он се толико ангажовао код својих сељака да приступе задрузи (па сада да је растура; најтеже му је, јер се О1оећа моралним крив.цем, а да не говоримо о томе шта он све мисли, какав ће изгледати у очима својих сељака. Највише га је, Ш!ак, жао неуспеха са гледишта иитереса његава оела. Као убеђени вадругар он зна шта за једно село значи продајва .задружна оргапизација. Зна и то, да када се 'једном не 1успе, треба да прође 1читав низ годпла да би се понова створили не објективни, већ субјективви услови за оснивање задруге. Наш је сељак конзершатаван. Сваку иовину гарима са неповарењем и оа великом резерииоаношћу. Зато овај младић, свасан свега тога, жртвује и време и труд у много већој мери но што би то било потребно, само да успе. У чему леже узроци нејуопеха ове задруге? Београд троши дне1вво око 47.000 лит. млека, а налруга не може да шласира својих 80 литара или само 0.17% од торње количине. Шта више, још по знатно повољнијој ц .ени, јер задруга на мало продаје по 4 дин. лит., док се давас млеко. нлаћа у Београду по 4.50 и 5 дин. литар. На веће колгачине (више од 5 лит.) задруга је спустила на ; 3.30 дин. по опет 1не иде. Саме ове чињенице довољно јаано говоре, да узроци иеусиеха ове задруге нису тако једноставни и прости. У гсамом сел]у Сремчици раде са млеком т. ј. посредују У дотурању млека до Београда још пет сељака. Они немају овојих крава, већ купују од неколико цроизвођача, натоваре на своје чезе, носе у Беолрад где по 2—3 сата растурају по по литра и .литар ио београдским кућама. Ови| сељаци плаћају |у Сремчици млеко 2.50 дин. лит., а п.родају га у Београду по 5 дига. .лит. За продају изгубе око 8 оати. Ако узмемо да сваки од њих прода по 50 литара,

оида то пр'едставља зараду од 125 дин. по једноме не рачунајући трошкове (човек, коњ и кола). Овакве млекаџије иду с краја на крај вароши разносећи ^по литар и по литра млека. То чиве зато, јер вису свесни верјационал"Н01СТИ (свога р-ада, а опет то им омогјућује и ова ниека цева, коју ови плате шроизвођачу у селу. Ту лежи први уврок неуспеху сремачке задруге. Тамошњи ироизвођач више воли да св-оје млеко нреда посреДвику, него ли да се уписује (у задругу. Затим, долазе ови произвођачи, кој |И восе у Београд 10—30 лит. млека. Они, не рачунајући Свој т.руд, трошко|ве 'Око кола и коње, иалазе да им је бољи рачун ако рашарчдаање млека (сами обавља,ју. Најзад, долазимо ва трећи узрок неуопеха ове задруге, који је основан и битан. Тај узрок лежи у неорганизованости снабдевања Београда млеком. Због тога тр!пе штету и произвођачи и потрошачи, трпи штету унапређење пољоприиреде, сиецијално сточарства, београдске околине и рационалисање и повећање исхране беопрадског становништва. Узмимо за пример (под шретпоставком да су све данашње околности исте) да се Беог.рад свабдева млеком ва овај в.ачин: у сваком ОКОЛН01М селу (одакле се и даиас иоси млеко у Београд) организовава је по једва млекар(ска| задруга. Члавови ових еадруга су сви произ|в.ођа!чи, који сваког дана предају заддузи одређену количину млека како. су се обавезали. Узмимо даље да су ове задруге оргаиизоваве у једну централну млекару, која у сваком београдском кварту (или другој под&ли на .реоне извршеиој према капацитету потрошње) има своју продајну јединишу, која је готово искључиви онабдевач млека дотичнога краја. При таквој једној организацији, Ш101Д (претио^ставком да све остале околности буду исте, млеко би .се у Беогр^аду гародавало иајвише по три динара литар. Давас, међутим, оно се продаје 4, 4.50 и 5 див. литар. Код годишње потрошње од 17 .милиона литара ово би представљало једну уштеду од око 20 милиона дииара или дневно око 50.000 ди(нара. То је оиа (највиднија корист, која би се и.мала од оваке једне организације 1снабдевањ(а млеком Београда. Али безброј је и доугих користи, које би из овога произишле. Пре свепа би тиме био отворен елободан пут рационализацији пр^оизводње млека (и млечних прои^звода што би имало .за шоследицу даље шојевтињавање. Проиввођач би унапредио своју произјводњу; 'београдска пољопривредна околина би економски знатно ојачала; било би онемогућево фалсификовање млека, које се данас увелико врши и због чег.а општински контролни органи казне сваког месеца по стотину 1И више млекаџија. Задружва организација би онамогућила фалсификовање и обезбедила (потрошаче са етране чистоће и доброг квалитета млека. Уштеда потрошача на млеку осетила би се 1с једне