Општинске новине

Страна 196

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

с !ез ргетЈегез е1 сЈез р1из Шиб1ге уЈс1Јтеб (1е 1а ОгапсЗе Оегге, <Зоп1 1а рори1а1Јоп, та1§ге 1е ђот ђагс1етеп15 е1 Г оссираНоп еппетЈе, п'а сеззе сЗе {а1ге ргеиуе с1'ипе ђгауоиге зап8 сШаШепсе; 1и1 1е та ћ п1{1цие 5утђо1е с!е 1а гез1б1апсе, ријз с!е 1а у1с1о1ге (1'ипе паИоп ћегоЈцие сЈесШее к пе раз рбпг". *) На истом се месту чувају и поклони појединих градова братоке Републике Чехо-Словачке, међу којима >се истиче у мииијатури израђен« .знамеиити споменик чешаог вајара — Кне-з ЈВацлав на коњу с урезаном посветом: „Праха Белхраду чв дубну ро«у 1928.", те велкиа слика прада Љубљане, коју је Љубљанска Општииа иоклоиила Београду, приликс I недавног долаока њених представника. Уважујући све већи значај, што га задобијају (Градоки музеји, кго жи:ва слика историјске и културне шрадске прошлпспи уопште, и Београдски Градск« Музеј има у овојој реткој историј|ској прошлости, у свом развоју културног живота, све услове за напредак, те нема сумње, да ће Беогр-ад у скорој будућности уз Лрадску Библиотеку доћи и до свог Градској Музеја, који ће га достојно рапрезентовати. СИСТЕМ ДЕСЕТИЧНЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕ КЊИГА Двсетичии систем класификације књиге, који је усвојен Правилима Београдске Општинске Библиотеке, еаставио је Американац Мелвин Цју још 1874. г. Систсм се брзо раширио у Америци, а за тим га је постепено почела преузимати Европа 1 и то нарочито након тога, што је овај систем усавршио и разрадио Међународни Библиографски Институт у Брислу. На међународвом конгресу библиографа, који се састао у Бриселу 1896.., прихваћее је у принципу десетични систем. Све до 1М0. год. тај је систем био предмет опширног разрађивања, док коначио на новом међународном конгресу Библиографа, који се поново састао у Брислу и то 1910. г. није овај систем дефинитивно усвојен и проглаше« з® међународни. Систем је у својој основи прост. — Цео се комплекст људског знања дели на десет класа, или одељења; свака се класа или одељење азначује једносложним бројем. Састави оиштег и енциклопедијског карактера, библиографија означују се знаком — О; филозофија *) Претседник Француске Републике предаје граду Београду Крст Шеиалјеа Легије Части. — Једној од најпрвих и највећих жртава Великог Рата, чије је становништво, упркос бомбардовања и непријатељске окупације, нвпрестано давало доказе неуморног херојства, било .велики симбол одбране, а за тим победе херој-ске нације, која је одлучнла да не пропадне. знаком — 1; религија знаком — '2; социјалне науке знаком — 3; филологија знаком — 4; тачне науке знаком — 5; помоћне науке знаком — 6; уметност знаком —• 7; литература (лепа летиратура и историја литературе) знаком — 8; историја и географија знаком 9. Сва'ка се основна клаеа или одељење дели на подкласе, пододељења, који се такођер означују са једноеложном цифром, која се пише с десне стране од основне цифре, која означује одељење. Узмимо — примера ради — одељење тачних наука, чији је основни индекс, како је већ наведено бр. 5. Ово ће се одељење делити на пододељења на еледећи начин: Математика — 51, астрономија — 52, физика 53, хемија — 54, геологија — 55, палеонтологија 56, биологија — 57, ботаника 58, зоологија — 59. Сваки .се овај пододео дели на још мање рубрике, које се такође означују са једнозначном цифром, а пише се са десне стране индекса, који означују одељење и пододељење. — У пододељењу математика — 51 стоји на првјом месту аритметика, за коју се уетановљује индекс —- 511, затим алгебра 512, геометрија 513, тригонометрија — 514 и т. д. На тај се начин води дељење и даље у зависности од потребе, на>пр. у инжињерском пододељењу 62, број 621 преетавља индекс књига, које су посвећене помоћној механици; код даље класификације број 621. 3 означује електротехнику и, на послетку, број 621.32 књиге, које еу посвећене специјално електротехничкој струци. У тој могућности, да се одељења 1 бесконачно деле, означујући их бројевима, лежи велико преимућство дееетичног система, његова гилкост, његова велика предност. У енецијалним библиотекама могуће је на широко разрадити главно одељење, а сузити клаеификацију споредних одељења. У селско-домаћинекој библиотеци биће потребно широко разрадити одељење 63 — атрономију, искористити еве индексе, који се налазе у дуиим таблицама тог одељења, док ће с друге стране бити могуће све књиге с подручја филозофије ујединити под једнм опшгим индекеом 1. Они, који се елуже дееетичним системом морају једино знати, да -ред размештавања индекса не зависи од количине бројева, који у њ улазе. — Индекси се размештавају по реду првих цифара; ако су прве цифре једнаке — онда се размештавају по реду других цифара и т. д. За то, н.пр. од два индекса — 16 и 157 — на првом ће месту бити 157, а на другом 16; исто тако од индекеа 62 и 537 на првом ће месту стајати 537, на другом 62 и т. д.... Еластичноет међународног сиетема није његова искључива предност; друга је предност овога система у његовој међународности; десетичним је системом створен општи библиографски језик, који је једнако и у истој мери свима разумљив. Међународни је ивститут у Брислу уеавршио овај систем и додао му још једну велику предност тим што је завео т. з. помоћне индексе, опште опредељитеље. — Како произлази из наведених примера основног дељења, они имају у еиду тачну клаоификацију науке, но ти индекси нису достатни, јер се из њих још не види врста састава отштампана у даној