Општинске новине

Д-р Драг. Радишић, шеф самитета 0. Г. Б.

Сахрашивање мртвих — Сахрањивање мртваца је морална, верска и грађанска дужност и треба да спада у надлежност Општине —

Странци ко]и се вађу у Беопраду, орестоници Ј(угосл1ав!ије, имају, међу првим утиоцима, и један Д01ста чудноват. Мното чешће но у другим европским градовима, 1оВи в^иђају шроеоде мртваца. У Бечу, Берлину, Паризу, и ло другим (Мвстима, могли су 1про1васти и по месец дана, па да игеак не сусретну и не виде ниједан погреб. Како -су ти градови знатно већи од Београда, и насељенији, изгледа на нрви поглед онима који 1С|у иеобавештени, да је морталитет у Београду нвсразмерно већи но у другим еарошима Европе, управо да у њему -стално влада камва впидемиј|а. Разуме се да је то врста обмане ко-ја долази отуда што је БеограД, « ако по многоме добија Т1ип модерне европске вароши, у погледу сахрањивања мртвих задржао оагприархалне и примитивне обичаје од пре сто година. Један од тих обичаја који вемв оправдавог основа ни у вери, ни |у пиетету према покојницима — а који је шротиван и хиш 1 јенским начелима! в животу иеликога прада -— то је познато обношење мртааца од куће у којој је умро до цркве, а одатле шавним улицама града до гробља. Зна сс за укорењено еујеверје да мртваца не треба вратити од цркше истим путем (одношо улицо^м) којим је ношен до цркве. У нас се, но некаквом опет укорњеном а неоправданом схватању, сматра да поеледња дужвост према покојнику захтева да се његов леш пронеее баш главним улицама и да ће одавање посмртних почасти умрломе бити у толико веће у колико његова „пратња" буде дужа. Зато у вас једво сахрањивање мртваца траје по неколико сати — каткад по пола дана. Ако ее на тим погребима држе још и овечани посмртни говори, пред црквом, у цркви, и на најживљем мвстима у вароши од цркве до гробља, па и вад самим гробом, онда једна пратња траје још дуже, и 1свршава ее каткада позво у ве-че. У тим елумајавима, ко-ји су врло чвсти, саобраћај главним артвријама града формално

је 'укоиан дуже времвиа — што је у великим модериим градоиима агасолутво недопуштено. Оеим тога грађани Београда свакодневно еиђају апроводе мртваца („пратње") које, врло полако и ;авеча1Н!0, пролазе етаима улицама, 0 у веким од њих — онима које воде гр1обљу, — као што су Краља Александра и Гр10'бљавска, — /ставовници 1 тако рећи по цео дан гледају само те пратње које се нижу једна з«а другом. Важно је у оеом питању да је у Београду еахрањивање мртваца готово еаевим приватна ств'ар, кој.а подлежи елабој или никаквој контроли (саиитетске и уопште јавне влаети. (М)ртвац по двадвсет и четври сата лежи у кући у отвореном еандуку. Обичај је да аа све то време укућани, рођаци и познаници, чак и целе ноћи, седе покрај мртваца и да „ч|у|ва ! ју" тело иокојника. Од момента када је неко умро, па аа цело то време од двадесет и четири, >а каткада и (више сати, као и онда када ее ковчег затвара!, и обвош' по вароши, и спушта у гроб, нема асистенције викакве еанитетеке власти ни контроле овога акта. Појмљиво је да овакав! поступак не одговара вачелима хигијене и јаввога добра у великој, јако насељевој и модервој ввро1Пској вароши. Међутим, није само јавни, него и приватни интерес грађана да ^се еахрањивање Мртвих у Београду врши на други начин и у екладу са оиштим раввитком друштввнога живота престонице. Довољно је и опште познато да с|у београдсжи грађани, у чијој се породици деси смртни 1случај, изложеви великим бригама, напорима и дуга/чким званичним процедурама, уз то и нвсразмерним трошковИ 'Ма, ко'ји су у вези са погребом. „Човек нвм^а рачува ни да умре", то је популарна, мало 'оаркаетична фрааа, створена из тих разлога и одомаћена нарочито у материјалво слабијиим слојвЕима нашега друштва.