Општинске новине

Страна 206

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У велпким, модернпм градовпма европскпх аемаља ту дужност ооштина и јвјрши, као последњу према 1С'В !акоме евом члаћу. Било би лриродно и оопребио да Београд у овом 1По ;гледу пе буде у назатку, сто 'страни и несавремее. Разуме ее да овај иредлог није пикаиво (проето имитирање иностраиства него имперапгив еодиалног (иатереса и дужности, на моје ее у аас, као (у младој држави, није могла поклонити довољна и озбиљна пажња. Уоета®0 !М, решење тог питпња ће уекоро морати да дође па днавни ред, иод силом и притиашм околноети; јер Београд, ако еећ треба и мора да буде великл и модерна варош, не м^оже 1ни у тО'М шравцу бити мимо евета. Узимањем еахрањивања мртваца у своје руке, Оиштина Града Београда би, ^пре свега, ослободила 1С1воје грађанспво многобројних и нанред већ иобројаних непријатноети, и то у моментима који 1су аа њега већ по ееби врло мучни: излишиих по1слов(а и трчкарања!, н евентуалних одвећ великих трошкова, чак и (уцена. То би, природно, (претпоетављало образојвање једнога одсека при опшшни, који би се искључиво етарао о сахрањивању. Орнликом емртног елучаја у по!р1одици, еваки лрађанин би имао да пзвести надлежни одеек, и о;н б« му поелао лекара који би констатотаао смрт п издпо у.мрлицу, евештеника који би извршио опело, ко.ла, ковмег и целу опрему за погреб, извештај о гробу и парцели где ће ее покојник еахранитн, посмртпе листе, санитетско оеобл.е з.а дезинфекцију (стана и т. д. Уз обичну тамсју, која би ее ирописала, сваки умрли члаи 10Шштине био би приетоуно и на миру оахрањен, без икаМвих непријатноети за евоју породицу и родбину. |Пра©илником о еахрањивању мртваца иетовремено би ее уклониле и оетале незгоде доеадашњег начина 1сахрањ!ив!ања, у погледу хигијенском, 'саобраћајном и естетичком. Евеитуална :шсле:ш.а воља покојника или жеља родбине била би реепектована. Ако би се, ирема тој вољи или жељи, захтевао погреб сличан досадашњвм, са обношењем мртваца и нарочитим цервмонијалам — Оиштина би била у могућности !И требала, по мом мишљењу, да буде вољна да и те жеље задовољи истовремено и у складу са напред поменутим захтевима и вачелима општег знагааја. Ако би ее овај предлог у принципу усвојио, остаје још питање и могућноет практичнога извођења овога пројекта, (пошто би у прво време намера (Општине да узме сахрањивање мртваца у евоју режију дошла у сукоб са интересима трговаца са погребном апремом ;или еопственика приватних потребних предузећа.

Међутим, анолого ономе што је учињено у другим градовима Европе, тешкоће око решења овога проблема не би биле неотклоњиве. Општина би, по епоразуму са сопственицима шогребних предузећа, могла или -откупити њихова етоваришта.—• пошто би јој и самој требала опрема која ее у њима налази или би, по иримеру бечке оиштине ,мо;гла и приватним лицима дати концесију за сахрањивање мртваца. У том случају би, разуме се, уговором између општине и концееионера, биле предвиђене обостране дужности и права; али би се уговором морао спровести напред тражени принцип модерног сахрањивања, са ирописаним и утврђеним таксама за поједине категорије услуга, погребне спреме, церемониала и т. д. Потребно је напоменути да у Аустрији концесију за сахрањивање даје Министарств^о унутрапш.их дела (салапш.п »Випс1езкап21егаш1:«). Бечка општина је концесионар од 1907 године, пошто је откупила два највећа друштва за сахрањивање, »Еп1егрг1з« и »Сопкогсћа«. Сем тога, у Бечу поетоји, за еада још, и седамнаест мањих погребних друштава. Али ее ии у Бечу, већ поодавно, не издају нове концесије за еахрањивање, а оне које !П01Стоје постепено се губе изумирањем њихових ималаца, тако да ће временом !бечка општина остати једина која ће имати право сахрањивања. Што се тиче Београда, изгледа најрационалније да се приватна друштва са погребном спремом на оваки начин откупе, да се сав рад око сахрањивања епоји у један одсек, и на тај начин створи монопол на најмодернијој основици. Ово би !било тим лакше извести , што у нае није, као у Бечу, било наследних концесија појединих породица стечених раније, које се -с правног гледишта нису могле брзо и насилно ништити. Као што еам напред поменуо, овај нредлог се већ налази пред Судом Београдске Општине. СтудиЈи и практичном извођењу овога предлога требало би, по мом мишљењу и мишљењу мнотих којн оу се упознали с њим, приступити у што скоријем времену. У овом питању постоји пошуна- координација приватних и јавних, општинских интереса. Једини који, можда, не би хтели признати умесност и општу корист од решења овога питања у ^предњем смислу били би еопетвеници погребних предузећа. Међутим, њихов је број мали. -Њихово ираво на експлоатацију сахрањивања мртвих са еоциалног гледишта је још мање. Нема, дакле, никаквих о.збиљних сметња да Београд и у овом правцу уђе у ред напредних градова.