Општинске новине

Страна 232 ■ ' ^^ — ~^ ним породицама,. уз минималну таксу узидаће се у целој дужини унутарње стране великог зида, који опасује читави комплекс Завода за Спаљивање, мала удубљења обима 40 пута 50 сантиметара, тако да ће се ту моћи сместити огроман број урни. За оне покојнике опет, којима било породица, — не жалећи нри том трошка, — било држава, прашка општина или каква јавиа корпорација, буде желела оставити нарочито видног спомена, нредвиђена је иза главне зграде нарочита галерија урни, где ће се на купљеним малим парцелама моћи подићи и подесни :мали споменици. Разуме се, да овач<ве парцеле неће бити јевтине, али при том ваља имати на уму, да је прашка општина уложила у овај Завод за Спаљивање знатан капитал, чија је амортивација још доста неизвесна. Целокупни трошкови <жо грађења, рачунајући ту и водоводне, електричне и плинске инсталације, а не рачунајући мање унутарње радове, који се још имају довршити, изнели су више од 7,000.000 чешких круна (по садашњем курсу око 11,800.000 дин.), од чега су доста- прогутали и замашни радови на нивелисању земљишта. Заводом ће уврављати Погребни Завод Прашке Општинске Управе као аугономна општинска установа. По садашњем броју прашког становништва, по његоаој социјалној и верској структури и т. д. преткоставља се, да ће се просечно моћи рачунати са по четири спаљивања дневно. НАПРЕДАК ЗАГРЕБАЧКЕ ГРАДСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ. Годишњи извештај загребачке Градске Штедионице за 1в20. годину и опет потврђује чињеницу, да овај примерни завод од свога о-снивања (1914. године) стално напредује. Стање улога загребачке Градске Штедионице од оснивања па до краја прошле године било је следеће: Крајем 1914. год. Ш1.903.23 динара

1915. „

2,248.646.34

1016. „

4,273.694.6.

1917. „

5,606.506.67

1918. „

7,812.931.75

1919. „

12,101.800.39

1020. „

15,546.232.59

1921. „

29,504.460.52

1022. „

41,263.831.92

1923. „

67,101.030.48

1924. „

85,148.360.99

1925. „

138,080.324.38

1926. „

206,010.690.75

1927. „

275,234.455.17

1928. „

323,202.068.44

1029. „

402,890.915.32

Из горњег се види,

да је крајем 1928.

сравњењу са стањем крајем 1927. год. за-бележено повећање улога од дин. 47,968.51:2,97 или 17,5%, а крајем 1920. год. повећањем од дин. 70,687.046,88 у сравњењу са стањем крајем 10:28. год.

===—— ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Чиста добит загребачке Градске Штедионице за 1020. годину износи дин. 4,041.848.98. Та ће се чиета добит, сходно статутима, употребити овако: Тантијема члановима уиравног и надзорног одбора дин. Ж2.074.44 Пензионом фонду особља „ 500.000.00 Резервном фонду „ 3,339.410.74 Резервни фодн достигао је 14,644.808.20 дин. Интересантно је сравњење развоја улога за загребачке и много старије љубљанске Градске Штедионице (основане 1в89. год.), по коме се може видети, да ће загребачка Градска Штедионица по улрзима колико још у току ове, 1930. године престићи љубљанску Градоку Штедионицу. Ова чињеница међутим ни у колико не говори на уштрб рада и успеха староуважене љубљанске Градоке Штедионице, већ се врло просто објашњава чињеницом, да је становништво Загреба сад готово два и по пута многобројније од љубљанског и да се Загреб од уједињења развио у силан индустријски и трговачки центар. Ево кретања улога при загребачкој и љубљанској Градској Штедионици у току носледњих годииа: Године: СТАЊЕ УЛОГА Љубљанске Загребачке Градске Штедионице: (У милионима динара)

1:926 . 259,0 206,2 1927. 314,0 275,2 1028. 314,0 323,2 1929. 406,0 402,9

ЉУБЉАНА УСПОМЕНИ ВЕЛИКОГА НАПОЛЕОНА. На последњој седници љубљанског огаптинског одбора једногласно је решено, да се досадашњи Валвазорев Трг у Л>уб,ч,а,ни назове „Наполеонови.м Тргом". Овом је одлуком Љубљана, главни град Дравске Бановине и културно средиште словеначког дела нашег народа, поред јесенашње импозантне прославе 120-годишњице Илирије, још једном одао пошту Великом Наполеону, највећем војсковођи приЈатељске Фраицуске, а уједно Оцу Илирије, која је за Словеначку, Далмацију и делове Хрватске значила почетак националног буђења, потпиривање првих нскри, од којих се разбуктао силни пламен јушсловенске на,ционалне свести, који је олакшао дело наших ратника — данашњу велику и уједињену Југославију. ЈОШ ЈЕДНА НОВИНА ПРИ МАРИБОРСКОЈ ОПШТИНСКОЈ УПРАВИ. Мариборска оиштинска управа решила је, да при свом одељењу за социјалну политику уведе нарочити „Савет за Станове". Ово тело нема никакве везе са последњим још постојећим одредбама некадашњег закона о становима, већ му је намена да и под режимом слободног уговарања између власника зграда и закупаца посредује у споровима, који би се између њих могди појавити.