Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ =

Страна 33?

кушовало се хлебно питање. Повод за ову дис 'куоију далесу аиеоке цане хлебу, које стоје у Јнесравмари са знатно падом ценом ошеници. )0 'пр.облему хлеба ћемо посебно говорити, Јсамо овде истичемо факт несразмаре цена !о ,снов1Н01Г артикла. Цене се једаоаРавно регу1л»шу према интересима произвођача — пе1кара. Исти случај имамо и код поврћа и код меса'. У оаим двема групам^а артикли који могу дуже прајати не показују цену, која би резул)тирала из понуде и тражње. Релативно добро (формирана, цена може се запазити само код 'артпкала подложних брзом квару. Код првих 1цена се формира онако како (то нађу за сходно посреднички интереси. Да наведемо Јконкретан пример из кретања цена (по 15. дневном извешта-ју који се обрађује у статиЈсиичком одсеку београдске Онштине). На бео1градокој пијаци за 18 врста поврћа узетих по 1је,дан килограм збир цена .се овако кретао: 115. јуна 134 дин.; 1. јула 67.57 дин.; 15. |јула 70 дин.; 1. августа 51.67 дин.; 15. августа 58.43 1дин.; 1. септембра 62.83 дин.; 15. септембра 67.30 дин.; 1. октобра 65.09 дин. Шта опажамо !у овом прегледу? До 15. јуна цене >су врло високе, јер долази у обзир само поврће које се набавља ,из иностранства. Од 1. јула, међу1т1ИМ, па ове до 1. октобра цене се одржавају на п1риближ1но једној висини, изузев августа ■месеца. Дакле, за три месеца летње сезоне имамо готово исте цене поврћу што је доказ неорганизованосФИ енабдевања из чега проистиче да се цене највећим делом формирају 1у оној висИни како то п,оср,едничкој трговини (конвенира. ,Код девет врсти меса и месних производа узетих по један килограм у збиру цена добијамо овакО' кретање: 15. -јуна 240.50 дин., 1. јула 238 дин.; 15. јула 245 дин.; 1. ав(густа 246 дин.; 15. августа 245.50 дин.; 1. сетембра 244.50 дин.; 15. септембра 244.50 дин.; 1. оитобра 241.50 дин. Код меса и месних про1извода видимо' да у пери,оду од ЗУг месеца цане остају гопово напромењене. Разлике, које се појављују, мин1ималне 1оу. Из овога се види да је снабдевање Бео!грађа,на живогнпм намирницама скупо. Ов ! ажав систем снабдевања,, у коме приватна иницијатива посредничког елемента, обзиром на 1ограничено1ст и прегледност тржишта, као (и 1на моманат да се животне намирнице морају прво набавити, игра видну улогу у одређи'вању цена, садржи у себи ,све узроке скупоће жив,ота. 3. Пројблем хлеба заслужује да се о њему посебно каже нешто више. Хлеб је основни елеменат исхране и м,ора се набавити без об! зира на висину цане. Правило је да хлеб ниКада не изгледа скуп па и кад се појави очита Несразмара између цене хлеба и цене пшени<це. Тако је када се цена хлебу посматра у од'носу на јединку. Али није тако када (се посматра целокупна потрошња хлеба у јадном граду. Узмимо на пр^имер да Београд троши

150.000 кг. хлеба дневно. Нека свако кило хлеба појевтињ-а само за 0.20 дин. Месечно ова ,се цифра пење на 900.000 дин. Ова цифра (показује нам сву важност хлебног питања, јер Се ова сума аусмтатски репатрира за набавку Других намирница и задовољење осталих поТреба Ч1име се појачава и побољшав,а исхрана. |Код нас је истакнута чињаница да су цене хлебу у несразмери према цени пшенице. То је факат когји стално посто^и. Узроци томе Налазе се у систему производње. Код нас, на име, постоје две фабрике хлеба и око 480 >малих пекарница. Производња код обе фабрике износи до 20.000 кг. хлеба дневно. Све остало отпада на мале пекарнице. Ако- узмемо да сваки становник у Беогр,аду .П|0тр01ши днев(но по килограм хлеба, што је овакако претерано, онда излази да на сваку пекарницу отпада дневиа производња >од неких 400 иг. хлеба. И О1В10 је мало 1 , према режији толиког број,а оиггних пекара, -а камо ли да је та нроизводша још мања. А ова и јесте ман>а. И несразмера цане хлеба према цени пшенице није ; само случај код нас у престоници. Иста појава запажена је прошле године и у Букурешту. И тамо се за разлог овој појави наводи прекомеран број ситних пекарских радњи. Са ош^ако 'Минијатурном производњом наши ситни пекари свакако не могу изићи на крај. То и они сами признају. Једини начин да свој нерационални ,рад рекомпанзирају остаје им, према томе,, у одржавању високих цена хлебу. У ов-аквој ситуацији не налази се само наш Београд. Године 1911. у Паризу је било 3050 пекарница. Дакле, једна пекарница на 900 становника или на 200 до 300 домова. Про!сеч!на пр-одаја, дакле, за ове пекарнице није износила више дненно него 400—500 килограма. У сличној ,ситуацији налазнли с.у ,се раније сви велики градови. Како је решен про^блем у другим градовима? Има више начина на који је решавано питање рационалне ироизводње хлеба па, према томе, и јевтиније. Мале и нер,ационалне пекараице негде су замениле кооперативне пакаре. У другим градов !Има су основане велике фабрике хлеба, које су трошкове продукције свеле на најнижу меру. У неким опат градовима општина сама отворила :је модерне фабрике хлеба, које је негде везивала чак и за сво-је сопствене млинове. Баш ових Дана о истом се иитању раеправља у Атини. Пре кратког времена у Атини је одржана конференција -између нредседника владе г. Венизало!са, министра унутрашњих дела г. Аргиропулоса и директора полиције за пржишта г. Дасиоса. На овој, конферанцији истакнута ; је потреба да се оснује једна модерна механичка радионица за хлеб, ко,ја би днавно производила 20—25.000 ока хлеба за централну тржиицу у Атини. Затим би се имале основати друге, мање пекарницезаиоједине крајевегра