Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 345

прађана има још много навнка и обичаја, моји ■су или увек биле очите заблуде, или су нам некада Гваљлли, али су 1сада са иромењеним ириликама шгегни пастали. Међу њима је много и таких, моји се осетио шете шивдву здрављу. барочито се то може р-ећи за негу деце, иородиља и болесмика. Боље и имућздије 'порОДице греше у томе махом из иретерана страха; шротињу невоља п^ритиане, те пастаие раинодушна, неосетљива и немарна... а и код једних и код других преовлађује готаво увек онај источњачки, еаслеђени фатадизам и ова наш-а нозната несавладљива вера и шразновера у неке ^ван природве факторе... Не би човек веровао, али ће ;вам то свами лекар иотврдити, да :има још и данас мнопо и иајбољих и иајотменијих београдаких породица, где влада уверење, да ,,!нема гамјрти без суђева даиа"... или које ће иза леђа свог домаћег лекара запитати за савет још и коју баку, или шоввати, 1па баш и послушати каквог .ординарног шарлатана, који ће их преаарити |И оглобити. Погрешно је у нашгим навикама и то, што и мупжи и жевски претерују у кави, а мушкарци још и у дувжну.*) И са ж1ивотним јнамирницама ииамо као што би ®:аљ.ало. Хлеб је, истина;, добар и> јевтин, и месо је миого јевтиније, нешо по другим престоиицама, али су све друге животне потребе тако ретке или таког квалитета, ,да је у Београду борба за рационалну исхрану постала већ много тежа. Имућнији део грађанства то елабиј е осећа —• шта више: у томе понекад баш и претерује — [нарочито о празницама и с децом, — а за све друш становништво је то асетво. Чивоав^ичке иородице о^оредњег стања — па баш и с децом „1не налазе рачува" да код куће лотове, него' иочмњу „воеити из коста" (из механе) и јести „из порција", „са пања"... или из симјиџијнице и т. д. а сиротиња се још лошије храни. Боља траж!и ашџијнице, прчварнице и хлебарнице или купује шкембиће... а убога аадовољша се са хлебом и луком и са веготовљеном, снровом пресно^м храном. Лети се нарачито троше зелени краставци, црвени патлицани и бостан, а лук се не само! као зачин присмаче, него баш једе као храна. Свуд се много троше зачини — особито паприка и бибер —- а меканџије и ашчије претерују у томе у намери, да им гости што више ожедне и попију, или да јаким мириаом или укусом зачина сакрију смрад или одвратан укус укварене и убајаћене хране. Све што је боље, то се извоаи, а београдској пиј,аци остаје махом >сам ') Год. 1900 просечна потрошња дувана у Србиј« износила је 341 гр # годишње на сваког становника без разлике, а у Беог.раду 1386 гр. Све и ако се мора узе™, да велики део тога дувана. потроше странци, који кроз Београд пролазе, па онда ђаци и војниди, ипак разлика не би могла бити тако огромна, да ,се у Беог Р а ду доиста не пуши више него у унутрашњости.

шкарт. У месарницама се крчми већином м,ршава говеђина од изнурених музара, а од жив1ше троши се оно што извошици не могу на страни да протуре. Па ни говеђину не може срећва ку1ћа да има као што би ваљало, ма да је п;лати. Све што је боље искрчме месари ва велико — хотелима, механама;, богаташима, а !муштери|ј.ам:а од килограма или пола кјилограма,, којих је највише, дају мрцину, пуздру и кост . .. Прођите „Великом Пијацом" и погледајте, како су изложене намиреице — баш и оне, које се и не готове, него одмах с пијаце !ва трпезу износе (сир, путер, сухо месО', воће и т. д,.). Све је отворено и незастрто. .. све изложеио сувцу, прашини, мувама; све се рукама в!ади и хвата; свак прсте забада, свак куша и враћа .. . По вароши се развоси у нечистим колима и судовима оплављено, водњикаво, мешано, раетресено, већ прокисло, по гдекада баш и заражево млеко и плаћа се по 30 паоа дин. и лети и зими — дакле скупље него у Бечу, а ко би хтео павлака („обрста"), свежег масла или „путера", мора га из Земуна; набављати. На пијаци и по пиљ.а1рницама пр:одаје се зелено, увело., труло' и кварно воће, рђав бостан, ужежена слаеина, гагричава пастрма, отрован сир, ускисело, судовно и прављено пиће, сумњива лимунада, бова, салеп из нечистих судова и т. д.. .. а већ како' је ,с чистоћом јела, пића и судова по механама,, ашџијвицама, ћевапџиницама, прч^арницама, си'миџијиицама и т. д. знаћете јамачео и сами. Ако не знате, можете се о томе оваки час уверити — већ по !р!ОЈеш(има мува,, које тамо благују. А прву радост деце с пролећа —дивне ваше шумске јагоде — разносе по Београду са,М!0 којекакве скитнице —• цигавке, веопраеице — у прљавим зембилићима, или котарчицама, покривеним још прљавијим крпетивама... . Где је тако, анда наравВО', не може бити речи о доброј и здраиој храни, ма с :ега било и на претек. На,јвећа је невоља у Београду са станонима. Прођите Теразијама и пребројте оне мале и ниске „двакатнице" старога ков^а са 2—3 прозорчића фронте и кровом непосредво !над прозорима, па се запитајте, може ли у њима бити простора са прописаном висивом; са довољво' светлости и ваздуха ? У споредним улицама је још 1в !ише таквих и горих зг.рада, а има их и као земуиица, да једва изнад земље вире. Видите, истина, доста и леиих. модерних и укусно зидавих кућа, таман подесеих за једну породицу, али су већином са сутеревима. У тим сутеренима: са мра!чгаим, заглушним и влажним подземним просторима, смештена је обично, кухиња, трпезарија и соба за млађе. Али у тим просторима троведе и домаћица — ако је •савесна по цело пре подне или се по неколико пута свлази и пење... Поиекад се —• нарочито зими — у сутерен склањају и ситнија деца да чисте и „иамештеве" ообе не кваре, и да