Општинске новине

Страна 348 ————- — Подвлаиеим да је звачај ових уотаиава непроцењив; можда разум и иајмултурииј ег човека не може да довољно саосети њихову вредност, јер изгледа да само ми мајке можемо у иуној мери оселити *сгао богаеггоо и благодет оваквих установа... Нужношћу неираведних емономаник односа у данашњем друштвеном поретку, пруба борба за опстанак извела је из домова хиљаде 1И заиљаде жава, и натерала их да се боре раме уз раме оа својим .мужевима или друговим-а. Многе од тих жера, које 'своју умну или мануелну шагу ста1вл»ају овакодневно на пијацу, оставиле су код кућа евоја чеда у колавци, да у -прчевитом плачу чекају своју радом иоцрпљену мајку, која треба да. им да хране и да од те стабљике подипне стабло, човека, који ће моћи да достојно поднесе самар животне борбе! Да би колико толико био ублажан бол мајке, мој.а је шоје чедо оставила гладно, и да би се сиасло и успешно одгајило хиљаде и десетине хзиљада деце, чије мајке не могу да их хране материвокам храном — друштво је дошло на идеју да етарилизује кравље млеко и да га хигијенаки даје евој оној деци, чије су мајке запослене, болеане или сувише исцрпљене животвојм борбоим да би могле имати ;хране и за своју децу. Код нас је овгај - завод за стерилизацију млека, завод чија је социјалва »ажност првенствене природе, освоваи још пре 25 годииа. Без ваће помоћи државе и друштва, он се сам популарисао, задирући све дубље у широке слојеве Београђана, у 1аве њапове класе, варо^чито чиновничку, занатлиску и раднвчку. Жељни да упознамо нашу читалачку публику са благодетним радом овог завода, обишли 1омо га и детаљно прегледали. Мала свиска и оријенталаки старивска зпрада у улици Краљице Наталије, она вам, када је гледате споља, улива тешко неповерење. Али свега тога брзо нестане чим сту■гаите у њане ирве просторије, где наиђете на ред, предуаретљивост и апаолутну ;хитвј авску чистоћу. — Овај општиноми завод за стерилизацију млека основан је још 1905 године, по угле-

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ду на диопансере „Кап Млека", који су се у то >в |реме почели покавивати ирло корисни у Фрамцусвдј, — почиње до најмањих детаља да ми прича предусретљиви г. Петар Минић, технички 10ргавизатор завода, који је цео свој живот посветво овом заводу заједно са својом го1авођом. Наш завод по оснивању био је први на Балкгну, а сто петнаасти на свету. Њега су освовали тадањи шеф општинаког савитета -г. Д-р Милорад Гођевац уз сарадњу г. Д-р Драг. Живадиновића. Заводу је био циљ да се.морталитет одојчади сузбије оомоћу добре исхране стерилизованим млеком и хипијенски препарираном исхравом у опште. Још се у првим годииама по оснивању иочео осећати њепов (блапотворви утицај. Стерилизовано млеко, а затим млаћеница — једна од најлаковитијих храна за одоучад — произвођана у нашем заводу, спасле су од смрти велики број одојчади. Зато је завод бнвао из дана у дан све поиуларнији! —• Па зар се тако -значајан посао вршио годииама и деценијама у овом кућерку, зидавом још у врамену Милошевом? упитала сам чика Минића, и са неприкривеним болом погледала око себе, у бедни сутерен једне већ одавва дотрајале 1страћаре. — Вршио се овде, на жалост и срамоту нашу! одговорио ;ми је резипнир 1 ано стари пријатељ 1наше деце. Овако неопходва, хумана и ретко корисна установа 'остављена је кроз дуги низ година на овом истам бедном месгу, и с истим бројем оообл>а, онаква каква је била у почетку, мада се развијањам Београда и променама у целокупном социјалном животу требала да раавије и ирошири и ова установа. — Хоће ли општина сад предузети што год, да се та очита неправда једном изглади ?! — Ваћ су предузели! Интересантно је да је први претседник нрестоничке општине који је лично обишао ову установу бво баш Г. Милош Савчић. Он је одмах видео да једна од најпотребнијих друштвених устаиова врши своју функцију под врло тешким околностима: у једвој старој згради, без довољво светлости, у одајама које никад нису ни биле намењане пословима ове врсте! повлани г. Минић. Г. Савчићевом иницијативом, уирава Општине београдске је пре месец дана решила да још ове године на своме празном . замљишту испод досадашњег завода