Општинске новине

Јован Ђорђевић, професор историје ј'**

БЕОГРАД У XVIII ВЕКУ (Два пута га освајала Аустрија и два пута га враћала Турцима).

VI. 0 подизању и уређењу града бринула' је се Београдска Админи-страција и потстицала је и личну инициативу. Цигље за зидаше у Београду прављене еу, у прво гареме, на оремској страни ал1и је доцније Админиетрацвдја Београдска дозволила (17.25. год.) да општинске управе, и немачка и ерпска, могу израђивати и пећи цигље у овојим цигљанама и да могу вадити камен из мајдаеа око Београда „да би сгановници што пре и јевтиније могли зидати куће". А за праииганиј.и рад при зидању Београдска Администрација је, у два маха, издавала иоггребна наређењ1а како да се зидају куће и калдрмишу улице. Дворош Камерално Веће је поетавило чииоМнике у (Београдској Администрацији али ових нису били из реда добрих чиаоенима. Уз то плата им је била доста мала, за оно! доба, те су били лако приступачни подмићивању или су глобили народ и у граду и у оелу. Сви пздатци у Беопрадској Администрацији, за чиновнике, за католичко свештенство и за све друге потребе скупл.ани су од народа у Србији. Судска власт није била одељена од адмивистративае — правду >су делили едмииистративнИ и војни чиноввици, што значи да су иста лица оптуживала и еудила окривљеном, грађани.иу или сељаку. Принц Алекеаидар Виртембернжи, председник управе Београдоке Администриције, у колико је био храбар еојник у толижо је био лош администратор. Он је волео сјај и раскош, траж!ио је много више во што му је долуштала његова плата (6000 фор. годишње). Због тога се задуживао. Једном је своју плату за 6 годива био устушио Јеврејину Самшоону Вертхајмеру те му је овај одједпом иоплатио еве дотадашње дугове. Због овога пак око принца Александра оу 1се окуниле ^сумњиве лИчности, постајаии његовн штићеници и преко њих и оам је узимао мито. А била је јавна ствар, да еу Београђави — баштовани били обавезви, да му зелен преко годиие дају

за његоЕ|у кућу бесплатно. Једном се наљутио ва Београђаве и објав !ИО је, по том, да и Београд спада под ©ојну утраву :а не под грађанску те су и Београђави плаћали и војницу, поред других разних давања. Трговање са местима и положајима, примање мита, неправедао отимање народне својине и овакоерсне злоупотребе, којима уе обиловала управа. принца Алекгаидра Виртембершког, (мвопо -су допринели злом етању нашега варода гу овој Администрацији као и деморашивацији у чивошништву и војсци. Он иије вО|Дио никаква рачуна о раду чивовеиштва. Стога мвоги вису ни вршИли овоју одређену дужвост н. пр. нигде трага у бечкој ратној архиви у жтима Беошрадске Администрације о бр^оју етановвика, >о јдвним зградама и улгацама, н ако је било одређених чиновника и за тај пооао Не зна ее где, и на коме месту је била ошштинска кућа (варошка кућа, магистрат), где пошта, јер се она помиње као установа у Београду и т. д. Све што- се може ваћи у ио1менутом архиву, то су једнострави рапорти 1В01ЈНИХ коимандаиата и веиотпрга извештаји матоличког, парохијског овештенства. Тако 1се 1гго попису из 1728. год., 'саопштевом дворском 'Ратном Већу, види да је Београд ■имао свега 1375 кућа и то: 68 квартира за ®ише и штабне 'официре, 3(16 приватних старих кућа; 384 куће што 1су пре служиле као касарне за војску; 40 нових, 'Правилио зиданих кућа; 45 нових или напраиимнЈо зиданих мућа; 45 касарна за артилерију; 12 касарни за Палфијев пук; 90 за иук привца Алекоандра; 6 з-а Харах !01в пук; 176 за Марунијев пук; 69 за лотариншки пук и 35 црквених и камералних кућа. Наш на!род је овом хришћанском управом био веома незадовољан јер није 'увиђао разлику између вређашње турске, варварске, управе 'И во№ хришћ^авске, зиаие, муитурве управе. Противу овакве управе Срби су се жалили иринцу Александру али вису налавили заштите. У Београду је -привц Александар одредио