Општинске новине

Страна 420

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

приватнојј иницијативи овојих гра!ђана имају мНоге велике вароиш и (црестанице да захвале, што им се вдрагастваво стање у последње иреме ј ! а1ко поправило. IV. КО ЋЕ ТЕ ПОСЛОВЕ ИЗВРШИТИ? Могао бих вам још дуго низати таких невоља, моуе нам саширу здравље, али ће и |Ово бити довоушо . И по шима можете видети, да см'0 нашим непов101љним здравствевим приликама поиајЕИше ми сами ириеи. У нашим домаћим и породичним навикама и 101бича|јима; у нашим сиооЉтим шогледима ва друштвени живот, лвжи узрок великом делу тих здравствених недаћа. Нар>оч!ито се у шоме истичу т]ри оојаве, и оне су од одсудног звачаја у томе пвтању. »Беб ПисШаИоиз <1е 1е теп^аШе зоп!; с1иез а П^погапзе ђ1еп р1из ^и'а 1а т1зеге« — рекао 1је оедан француски ваучник 1 ), па та испгана вреди и за Беопрад. Има још у Београду врло !М»01Г10 гјрађана, који су т-олико необавештени; толико својјим штетвим навикама, обичауима одани, а старим предрасудама и заблудама .заслепљени, да или не виде праву вредв01ст 13дравља за човечји напредак, или су у недаоумици, мо|јим па |начином ваљ-а чугаати и неговати. Док 1су здрави, сслањају се на случај, на судбину, а у лекарско знање и вешти»у слабо ворују. Држе га онако — ка-о н. пр. ораљу нли пожарника ... Траеке га само онда, кад им је »ввоља, као што траже праљу, да им кошуље опере или пожарника, да им пожар гаси. Друга врста Београђана су оии саможиеи и лакомислени иигаови, ко(ји ће — било за ко[ју незнаггну ма1твријалну корист, било за које сумнјиво ужив^ање и задовољство — заборав-ити и себе и другога, и сатрти својје и туђе здравље. У њима 1 1се не !&уди оавест, да их од пога злочина сачува, они гледе само себе, траже еамо задовољотво, па ма их шта стало... Најпосле има међу Београђаиима тако сиромашних становника, да од матаријалне невоље не м!01гу ништа за своуе здравље учикити, ма како то потребно било, и ма како да су о то*ј гаотреби увврени и упућени ... У свима Фим !Приликама ваља, дакле, помо &и, а то може само заједвица: — друштво и држава! Необавешггвна, неука 1И праеноверна ваља поуком и цримаром ва прави пут идаести, а то је у првом реду дужност школе и просветних радника. Њима је 1задаћа, да лучом цраве истине необавештена и залутала о1сло!боде >од заблуда и мрака. Властима је задаћа, да их у томе помажу, и да их на дужност упућују, ако би у томе ш-опустили. На сгар^ије [је у томе .цравцу тешко утицагги. Деца су ^пријвмљива; !) М. Сапе1егНег! „Оето^гарћје с!е 1а Ргапс.

деца су аови нараштаји, и баш ти нараштаји треба у живот да унвсу здравље и напредне ногледе а не празноверице и заблуде из мрачних ввков-а. Из школе и просвећевијих кругова продреће онда та светлост и у поједине вородице, а временом и у све .слоцеве народа. Само морам одмах нагласити, да се измене и поправке у то!ме иравцу споро из1В|Оде. На сталан и трајан успех мора се стрпељиво чекати. Треба низ генерација, докле се искорене заблуде и из основа измену погледи једнога друпгта. За оне, који из своје користи безобзирно и несавесво упропашћују и своје и туђе здравље, постоје власти. Кад власт има 1 право, да казгаи човека, који 'је гладан >па ситом другу украде парче хлеба, зашто не би имала црава, а баш и дужност, да казни лакомислена, самовољна, безобзирна и бездушна грађанина, који је својим неразложним или себичвим поступком оштетио здравље својих прађана. Нацредни народи иду тим путем, па доносе у томе правцу већ и позитииве замане. Нема сумње, да је најтеже с овима, који из немаштине не могу да негују своје тело и да чувају своје здравље. Њих није велика вајда само шоучити, јер на)јзад, , у гладан трбух не елуша ни аајлепше придике". Исто тамо не би било ни упутно, ни ошравдано да се на њих примењује етрогост закона ва дело, за које 0!ни не носе никакве нривице. Једиво, што се у таким шриликама може учиниги то је: да се ио^старам!© за стварну материјалну помоћ тим 'бедницима у одбрами њиховог живота и здравља. Док ми не будемо у нашој оиштини створили и за сиротињу таке дрилике, да и она може скромном св!ојом зарадом бар тако живети, да се телесно не сатире и морално не улропашћује ... дотле ће она бити б'О ј га!Г илен свима болеетим<а и пороцима, а тиме и непрекидна и двострука апасност за имућвИје прађане. Такав издатак ие -брани, дакле, само сиротињу, него и цело: лрађанство. Па ко да прими на себе те три задаће и да полако и постепено изведе све оно, што је потребно? У шрвом реду — оамо ошштанака управа. Општина је шозиана, да се етара за здравље својих грађана. Њоу је дужвост, да ауторитето!м своје власти, својим извјршним органима и својјим материјалвим средствим'а унравља свим главнијим пословима око здравсгвеног унапређења ове вароши. Од ауторитета и заузимања ошшјтинских власти; од средстава коуима општина располаже; од знања, .разумавања и савесно^сти њевога одбора и њених извршних органа зависиће мвого, хоће ли Бвопрад и даље тамо Т1И«01 изумирагги, да већ никако и нема староседиоца 1 ... или ће му се здравс:т1вено стање тако пошравити, да буја и расте као потквашено тесто. Ако општина не буде имала потребне спреме, енер-