Општинске новине

ИСТОРИСКИ ФЕЉТОН 1 Манојло Озеровић Из последњмх година власти полумесеца у београдској тврђави Посета код Фазли паше, турског команданта београдске тврђаве, у лето 1850. год.

На овом смо месту говорили о трагичним данима Београда августа 1601. год., кад је данашња престоница Југославије као предстража Запада после дуге и херојске одбране потпала под власт султана, да под њом остане са крат. ким прекидима (1666./60., !717.—39, 1709./90. год.) све до Светог Андрије 181(36. год., кад је славни врховнн вожд Карађорђе донео Београду сунце слободе. Овом приликом ћемо пак датн скромни прилог из последњих дана владавине полумесеца у славној тврђави на ушћу Саве у Дунав. Познато је, да је после стварања Српске Кнежевине у почетку прошлог столећа у Београду био остао неки кондоминијум. Док су у вароши, као и у осталој земљи владали кнез Србије и српски закони, док се на високој катарци пободеној на савсксм пристаништу вила српска тробојка, у београдској тврђави (као и у седам других тврђава Србије) још је седео турски гарнизон под командом турског паше, а на бедемима се лепршала црвена застава са белим полумесецом. Том стању, које је худило пре достојанству и спољном престижу земље него ли њеној стварвој самосталвости, учињен је крај ва Цвети 1!8©7. год., предајом градова кнезу Михаилу и одласком турских посада. Седамнаест година прб но што ће послед. њи турски војник за навек напустити Београд, у лето 1850., посетио је бео.градску тврђаву чески књижевник, а велнки пријатељ нашег народа, Сигфрид Капер. Ми смо већ једном писали о његовим путоиисним белешкама из Београда.*) Том приликом је Капер говорио о српском Београду, о контрасту између полета младог народа, жељног напретка и цивилизације, с једне стране, и последњих остатака туђинског источњачког гооподства. Да видимо шта вели о посети главном средишту тих по*) Види „Општинске Новине" од 17. децембра 1929. године,

следњих остатака, већ осуђених на нестанак, тврђави и резиденцији Фазли паше, тадашњег њеног турског команданта. Овом или оном читаоцу кога ће можда заинтересовати ови редови, свакако ће изгледати, да је од тог доба прошло не осамдесет година него куд и камо више, кад представи себи укусне и китњасте зграде и примерно чисте касарне Горњег Града и најновији део Калемегдана, који све дубље продире у зидине старославне тврђаве, те је на путу да постане један од најлепших паркова у Европи. А колики је с друге стране контраст између оног доба и судбоносног часа кад је 09. августа 1621. год. Пири паша као победник ушао у Београд! Ево шта између осталог вели Капер о првим својим утисцима при посети београдске тврђаве у лето 1890. године: ЗАПУШТЕНА ТВРЂАВА СА БЕДНОМ ПОСАДОМ. Очигледио је и за војиика, да је ша тврђива н-екад морала бити. врло ј;ама и отпорна. Сад ј-е. међутим толико заиуштсна, да из подире у годину све већма гаропида. Зидиве су меетгимгачво обрасле у К101Р0В који човеку допире до премо појаса, каппје и прмстуини моетови у вемогућном су ста ; њ;у, зидине око њих дел!ом 1су срушене. До душе по редутима је пуво топова. Међути1м, незграпни и иримитивно изграђани дрвени лифети толико су им запали у коро1в(, д а нУкамо не бих могао да се закујнем да у цевима нема макошиме или да из отвора за фитиљ не извирује „жабље млемо" или што слично. „Исти утисак . стриховите запуштености поужају и В01ЈИИ1ЦИ, распоређени као стражари иа иојединим -кап.ијама, које као' да ау поставили шре да би прекратили време хватањем мува него чувањем тврђаве, !о којој и онамо нимо од њиних претпостарљених не води рачуна, То су гаам пре1план!у(ли младиИи, че-