Општинске новине

ОДШТИНСКЕ новинб

Странг 42У

други полузападњачки. Једни седају на под, узимају бројанице, а гледају у госта, док други, сакупљени у групу, нешто шапућу и намигују на незнаног посетиоца. Међутим убрзо њину пажњу привлачи пашин кафеџија, који им, кроз отворена врата свога малог оделења, дискретним знацима даје на знање да мисли, да их на рачун паше почасти кафом. Таман су се „ситна господа" спремила за кафу кад се из пашиних одаја појављује Ахмед ефендија. На лицима се запажа општи страх и неизвесност, да ли неће да изда неку наредбу која ће покварити наумљено опште „кахвејисање". Затим Капер наставља: ФАЗЛИ ПАША „....Ахмед еф'©ндиј.а међулиим гаије имао ии шој|ма о овој кафеџијској завери и поавао ме је да пођем за њим у пашин еалон. Пред вратима је Ахмед ефендија ивуо цииеле, те је ушао у чарапама. Ако и велим „еалон", то инак ову ода|ју| не треба замислити по ^мерилу заиадњачке елеганције за оделење за пријем камвог великодо^стојника. То вам је била ®ели.ка, еветла, ;али ниека дворана. ЗидовМ су били поплочаии дрвеном р'евб|а|ријом, а дуж њих еу ее унаоколо провлачили миндерлуци, покривени материјом еа дасанима крупеих ц!ветов'а. Оеим тога еу ее у еоби надавила још два канабета и Две наелоњаче, еве то доета етаринамог типа. У једној од тих наслошача седео је Фавли паша, човек од своуих четрдееет година, отмених, племенитих ц|рта. Одбијао је гуате димове И13 1авоје наргиле. Очигледно је човек каји много полаже на евоју спољашноот. Брада му је брижљиво потшишана; на њему је велики фес од фине материје; (под црваним кафтаном, оперважемим белим краном еооио је елегантно западњачко одело најмодернијега кроуи. Ахмед ефендија ме по131ва да ееднам у другу наслоњачу, поред које је већ била епремљена наргила, а сам је сео на мивдерлук, лаво иза паше. Пошто паша није знао мемачки ни ерпски, а ја нисам знао туреки, то је Ахмед еф.ендија 'Служио као тумач.*) — Његова Екееленци.ја би радо знала одакле долазите. Рекох да долазим из Ауетрије. — Његова Еиселенција пита из кога. сте дела Аустријског Царства и коуе народноепи; да ли сте можда Мађар? Рекох сво1Ју ужу домовину.

") Вероватније изгледа, да је Фазли паша знао бар српски (тим више што је, ако се не варамо 1 , био лерцеговац пореклом), него да се држао обичаја турских великодостојника, да, кад примају кога странЦа у свом званичном својству, говоре само турски и преко тумача. Тога се обичаја држао за све време своЈе владавине н. пр. султан Абдул Хамид, који је знао добро француски, а изгледа да се тога и дан дањи држе по неки турски великодостојници, и ако знају по неколико страних језика. М. О.

— Значи да ниете Мађар. Нисте учеств^овали у минулом рату у Мађароко|ј? Одлучно порекох и једно и друго, да не би паша по1М1иелио', да еам дошао да потражим у ком било оиду помоћи од представеика Блиетателне Порте, те гаовових штО' еам већ био' рекао у ходнику Ахмед ефендији: да путујем еамо ради евога задоволаства и ради ово'јих етудија, те да не тражим иишта друго оеим допуштења да иосетим војну болницу и још по неку уатанаву у тврђави, еошто еу М1и, рекох, по неке од тих устаева еа ауст|ријеке отране похваљене као леео уређене. Пошто је Ахмед ефендија објасеио на турском паши шта тражим, овај је одмах по туреки, одмахивањем главом дао свој прнетанак, па ми је после преко Ахмед ефендије рекао да му је мило што у АуаприЈи имају лепо мишљење бар о овој или оиој туракој установ !И. Рекао је даље, да мани као „хећимбаши"**) допушта да се па лицу места обавестим и о мајмањим паједиеоотима, које би ме могле занимати, и да ће ми бити задаалан, ако бих поеле хтео да> му доставим своје ути'Ске стечене ириликом тога разгледања. Пошто ми је Ахмед ефендија то превео, разговарао је нешто дуже и живим тоеом са пашом, па ће ми после рећи: ИДЕЈЕ КОЈЕ ЋЕ СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ДОЦНИЈЕ ПРИВЕСТИ У ДЕЛО ГАЗИ МУСТАФА КЕМАЛ ПАША — Његова ми Екселенција наређује, да вам кажем, да по пашином мишљењу у Евротга у опште немају правилан оуд о усггаео1В1ама и општем уређењу у Турској. Обично нам 'пребацују да емо у застоуу /и да зазиремо од реформи. Тачно је да емо у сравњењу са доугим мародима у велико заостали 1 . Али иато је тако тачно', да ми ту чињеницу увиђамо и да се евојски трудимо, да постишемо оно што емо до сад прапусггили. Међутим, при том раду нам не магу служ1ити као углед Друге земље и њихово уређење, као шт10' ее ни наш рад не може цееити по мерилу друшх народа. Наш је положај: саовим другојачији, и то несравњано тежи 1 . У другом свету народи захтевају савремене реформе, те са тим својим захтевима имају да се боре против отпора својих влада. Код нас, на против, влада тежи реформама, а има да се бори против отпора народа. У другом свету народи дижу револуције, док би код нас много нре било потребно да се влада у неку руку одлучи на револуцију. У другом овету чеето упореост владауућих мругова коч1и! напредак, док се код нас напредак и тежња ка савременијем уређењу сукобљава еа празноверјем, ако хоћете баш, и еа читавом вером нашег нар-ода. Код нас гаолитика еије одвојена од вере. Од

**) Као што је често бивало са странцима који су у оно време прела-зили преко Саве и Дунава, и за Капера се у Београду био пронео глас, да је лекар.