Општинске новине

Страна 434

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

када мтиак ив једне фирме чији је и каиитал и шеф 1са спране — *1ресе тепихе и чистаче ногу, луиајући их о младу етабљику, и то у моменту када наилави шеф радње, моји то посматра као културан човек, без иједне примедбе. За ереме великих онепова, чиетачке колоне најрадије евоје лоиате и лрабље отреса)ју о стабла градаш!х дрвореда-. Увече, или у рано јутро, када мла-ђи уређУЈУ « чисте радње, локале, канцеларије, редавно ее прљана ©ода поеле прања, или уопште загађена ©ода еипа на корен етабла, нарочито од како еу улице .аефалтиране. Један мој иријатељ жалио -ми се, да је баш '01вих дана био :и1нсул"г1иран од једне прупе младића еамо за то, што је стаеио примедбу једноме, да не етошја младо стабло уличног дроореда, око мога еу ее били окупМли. И оваивих елучајева могло би се ређати у бесконачноет. Све еу то узроци који иза>зиеају еушење појединих етабала у случају јаче поквреде, или кржљавоет код оних који еу ма^ње повређени. Треба да емо евеани, да ев^ака поиреда ма дрвету изазива боло1ве као и код живих бића, >а оии иаазивају болести, које ако се комплицирају настаје еушење. А како ,су дивни нримари људи 1 од културе, људи од еаоеећаја и благородства.. Нећемо узимапи примере еа Запада, тамо еу они редоони и обични, узећемо један пример из наше ередине, један пример који је збиљ^а за похвалу, и који је на мас учинио нарочипи ути сак. Једмога дана иђаше Поенкареоеом улицом покојни Влада Матијеиић, чувени филантроп ^и творац нашег „Привредника". Пред једним младим дрветом у :реду дрвореда з®уетави ее, 1И еа пуно бола у души, поематраше

једну грану, коју је вероеатно нека некултурна душа преломила до пола, и која уз еамо стабло 'ииеаше- Влада ое маши руком за џеп, извади перорез, отвори га, и тешком муком, пропињући се на -прсте, дохвати грану, и до самог прелога је одеече. Посматраше је један тренутак, а за тим је болећиво, као орган каквог жи1вог бића иолако спусти на земљу. Другом једном приликом — бејаше пролеће, јапансме руже поред дворске ограде набујале еа новим ластарима, који ©ираху ма улицу. Покојни >Матије!в1и|ћ зауставл>а ее мод двороке ограде и 10ве те ластаре полако! и еа велимим етрпљењем обавија око гвоздених шинака. Колико душеености, колико културе, колико појимања о општој ееојини и благотворно^м утицају раетиња на велеградски живот. Наша комунална политика у погледу булевара, скверова и паркоеа у добрим је рукама; али би наша жеља и|пак била, да у избору дрвета преоелађују багрен и липа, моји би нас евојим з^ано^аним мириоом блажили и оевежавали у мајеким и јунским еечерима. Завршујући оеај наш члавам, мога написаемо^ у најбољој намери, имамо једну само жељу: За нае моји еилазимо низ етепенице жинота, чије фце није још оплемењено, и који нема^мо оеећаје према биљу и раетињу, за нас иепопраеиме — пооштрите законсме мере, јер ће еае сам;о оне одржавати на мул'турном нивоу еадашњице. Ми прелазимо у прошлоет, у историју. Али зато поееетимо сву нашу бригу еадашњоети и будућноети. Ваепитајмо нашу омладину. Упиеујмо нашу децу у друштва за заштиту биља и раетиња. Нека ее облагорођаеа:ј:у, нема ее оплемењују, 'те да бар :наш1и| нараштаји уђу у ред културних народа»