Општинске новине

СТ-рана 388

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

путоказ свима у борби за даље усавршавање. Увек прожет тежњом да себе стави у службу народа, он се као Владика посвећује специјалном изучавању пољопривреде свесан тога, да је напредна пољопривреда извор материјалног благостања народа а у вези тога и духовног. Исто тако и као учитељ Патријарх Димитрије у сталном је додиру с народом са чијом душом бејаше у потпуности срођен у свима лепим изражајима расног човека.

повољних услова за њену широку активност у свима правцима верске, привредно-културне и социјалне делатности ми данас располажемо далеко јачом унутарњем сређеношћу, пуном верском толеранцијом, међу — племенском хармонијом и националним слободама кроз које ћемо даље ићи ка своме благостању и савршенству. Прилике у којима Патријарх Димитрије оставља свој народ битно се разликују од оних под којима је Он живео и

Архијерији на погребу почив. Патријарха

Народ за кога је Он живео и жртвовао се, у чију је велику будућност веровао и залагао се љубављу правог националног радника, наградио га је љубављу која се у овим данима опште жалости излива широм православља. Знамените 1918 год. када је синуло сунце слободе, захваљујући подвизима наше храбре војске, и када је постигнуто народно уједињење, српска православна црква била је фактички уједињена. Година 1920 бележи установљење патријаршије и васкрснуће старих снова народа, докле Закон од 1929 год. пружа српској православној цркви и формално уједињење. У свима тим историски значајним препорођајима и реформама улога Патријарха Димитрија велика је онако исто као што су велики и сви његови утицаји, које је беспрекидно испољавао на целокупан ток народног живота. Данас, када се опраштамо са овим народним великаном, великим по делима својим као и по начину на који је крчио себи путеве од сиромашне колибе до црквеног престола, наша је света дужност да признамо и све оне тековине које нам Патријарх Димитрије оставља у наслеђе. Поред уједињења српске православне цркве и стварања

стварао, нарочито у оним тешким данима опште националне кризе коју је он подносио стојичком мирноћом чврсто верујући у боље дане народа. Одајући заслужну пошту представнику српске . православне цркве и поборнику народног јединства и препорода, ми се истовремено заветујемо да ћемо чувати скупо плаћене тековине наших великана, документујући и на тај начин да смо у истини велики народ, народ чија се права морају поштовати онако исто као што и он поштује права других. У целој својој историји ми смо имали великане који су ницали из народа, живели за народ и умирали за његове слободе. Па и наши светител^и највећим су делом народни вођи и владари. У томе је величина и снага наша а тако исто и залога за трајност и стабилност националних установа. Стицајем историских прилика а у наслону на сва стваралачка преимућс.тва нашег народа као целине српска православна црква добила је чисто национално обележје и као таква она је од вајкада била у служби народних идеала. РазумЉиво је да су и њени пастири били на-