Општинске новине

СтрЈна 484

=ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

плина названог „за осветлење" за загревање у индустрији. Гасна се индустрија у осталом брзо прилагодила тој ситуацији. На тај су начин извесна друштва дефинитивно усвојила пећи за кокс за потребе своје плинске индустрије. У Страсбургу „§ос1е1е А1за81еппе с1е Сокепез" или „Акоск" које обухвата „Саг с1е б1габбђоиг§-, ГУп1оп с1е Саг" и „бос1е!е к1оппа1бе с!е Еаих е{ с1е ГЕс1а1га§е" заменило је стару плинару, смештену у сред града батеријама пећи које су постављене на обали Рајне. То друштво осигурава снабдевање гасом Страсбург, Кел и околне општине. У северном крају, око Лила, Дуе-а, Сен Кантена, велика друштва су са успехом предузела довођење плина из велике даљине. У том су циљу она или груписала своје плинаре, као „Компанија плинска за Француску и Иностранство", или су спровели гас добијени у фабрикама за кокс, које су експлоатисала рударска друштва. Од интереса је што се и око Париза шта више покушава да концентрује производња, која је до сада била раздељена на много творница. Томе развоју активности накнада у облику нузпроизвода ствара додатак све веће и веће вредности. Сама моћ самосветљења плина нема више интереса, пошто се данас осветлење врши усијањем; друштва су дакле могла извадити из њега ветриве угљоводонике врло богате као бензол и подесне за смишљенију употребу. Из катрана творнице плина извлаче нафталин, фенол, крезол, антранцен, уља и смолу катранску. Оне производе амониум сулфат. Најпосле и када нерасполажу са својим творницама електрике, друштва плинска нису пропустила да не учествују знатним делом у предузећима за производњу струје. Заједнице интереса, врло стварна и ако не по изгледу, па их гони! По свему плин је сада само једна страна активности плинара и скоро са истим правом као и кокс, хемијски производи и електрика. Сва су велика плинска друштва данас, у разном ступњу али скоро увек произвођачи и једног и другог. Технички напреци им уосталом допуштају, према потреби, да јаче развију једну врсту производа на рачун осталих,

те тако располажу гипкошћу која им је раније недостајала. Експанзија наше плинске индустрије није до сада била оно што је требала да буде, оно што је у ствари била код наших суседа. Новчана криза, недостатак дегресивних тарифа, прохибативне цене железничког преноса, политика кратковидости области и општина њу су и сувише дуго успоравали. Извесне од ових препрека не постоје више; друге ће се моћи лако уклонити. Али већ од сада наша плинска предузећа — а ми ћемо имати прилику да их проучимо подробније — могу да покажу да њихови напори дају добре експлоатационе резултате. Плинска (гасна) индустрија је далеко од тога да буде у опадању; она је напротив „индустрија велике будућности". Толико Француз! Као што се види из ове кратке расправице плинска индустрија већ сада игра велику улогу код напредних културних држава, где је индустрија добро развијена. Плинска индустрија, као што је писац нагласио, остаје национална; њој не може да конкурише она са стране. Сада се не тражи само камени угаљ за њу, већ се може прерађивати и лигнит, кога има врло много код нас у Југославији и који је лако приступачан за експлоатацију. Сем тога данас се плинаре постављају на руднику, и плин се доводи цевима у градове као и везују плинаре једна с другом те тако отпадају огромни трошкови око преноса угља и другог горива. А тако исто дим из творница, које употребљују угаљ, па и из плинара отпада на тај начин у градовима, што је од немалог здравственог значаја. При свем том питање плинара код нас јужно од Саве и Дунава и источно од Дрине никако не може да пређе преко мртве тачке. И ако сада имамо на челу општина индустријалце и инжињере, и ако имамо у општинским одборима стручњаке сваке руке као и људе који су дуже живели у западној и средњој Европи па и Америци и могли тамо нешто видети, ипак се тешко успева да се и општински одбори загреју за ту важну индустрију, која толико олакшава живот у великим па и малим градовима. Ми подносимо велике жртве за развој наше индустрије, а она која нас не би тако ре-