Општинске новине

Бранко Максимовић, архитект

Комунално-шехнички ироблеми

Рационализам модерних сшанова за минимум е

Схватања прошлог и почетка овога столећа о задатку урбанизма претежно су била формално-естетског карактера. Резултати постигнути на томе пољу јасно говоре о томе да је преовлађивало мишљење да у урбанистичкој композицији главно место припада естетској форми оних елемената града који су споља видљиви: улица, булевара, тргова, паркова, споменика. Поред овога водило се рачуна и о томе да се задовоље тадањи захтеви хигијене, саобраћаја и економије, па се није заборавило ни на питања културно-друштвене природе. Еволуција коју преживљује урбанизам последњих десет година, носи собом колико конструктивног, толико и деструктивног елемента. Колико год се напрегнуто траже све новија и правилнија решења, колико год се улаже много воље и труда око постављања главних проблема које треба да решава савремени урбанизам, — толико се исто јасно запажа тежња да се не само одбаце раније схватања урбанизма, него и да се докаже, конкретно, цифрама и примерима, колико су заиста та схватања била погрешна и штетна по друхштво. Показује се јасно жеља да се, само кад би то било остварљиво, поруши и сравни са земљом све оно што није у духу данашњих рационалистичких социјално-културних схватања. По тим тежњама та еволуција показује и револуционарни карактер. Међутим, урбанизму се ни данас никако не одриче његова важна уметничко-конструктивна улога у формирању града. Напротив, све се више истиче важност психолошког момента у модерном урбанизму и све се упорније тврди да урбанизам прошлог столећа, крај све своје уметничке идеологије није успео да задовољи психолошке потребе човека, крај свих својих тежњи у томе циљу.

Најзад, тврди се и доказује се примерима да су таква схватања, претежно естетске и формалне природе, имала за последицу то да су многи други важни проблеми остали занемарени у толикој мери, да се то доба, друга половина прошлог и почетак овог столећа, с правом назива најмрачнијом и најзаднијом епохом архитектуре и урбанизма. То доба оставило нам је у наслеђе оне вишеспратне касарне за становање (Београд их на срећу још нема), чији се станови осветљавају из дубоклх, мрачних бунара, који су названи „светларници". * Данас већ није више ни потребно доказивати и убеђивати да је питање грађевинске политике и питање изградње здравих, удобних и јевтиних станова ■— једно од најважнијих државно-економских питања.. То више није потребно доказивати, јер је, већ неколико година, у Енглеској, Немачкој и Француској, а затим и даље, утврђено да се начин и систем изградње станова, њихово максимално рационализовање с једне стране, при спровођењу максималних здравствених услова и удобности с друге стране, мора сматрати као прворазредни социални проблем, потпуно раван проблему народне просвете и народног здравља. Испитивањем је утврђено даље да се несистематским, нерационалним методама појединачних решења губи на две стране: 1) продукција у малом, појединачно, увек је несразмерно скупља од продукције у маси и 2) продукцији у маси претходе брижљиве студије, испитивања свих позваних стручњака, врше се чак и пробе, да би се на већ изведеном примерку могли уочити евентуални недостатци, који ће се одстранити приликом извођења у маси, — а то је све немогуће учинити кад'