Општинске новине

Милорад Зечевић, управеих држ. парка Уређење домаких на широј периферији Београда

Генерални план Београда, који представља један модеран проблем комуналне политике има задатак да реши, поред питања постројења улица и зграда и проблем распореда насеља, који је у тесној вези са питањем хигијенских и животних услова опште заједнице. Тај задатак јавља се под приливом људскога насеља ширења града. У решавању задатка систематског распореда градске територије, а нарочито шире периферије, лежи и један специјалан задатак, управо проблем. Тај задатак састоји се у стварању реткога насеља. Карактер реткога насеља има задатак с једне стране да се избегне збијено насељавање, као што је то случај у центру, где се стварају тежи животни услови, а с друге стране да се створи једна резерва у простору земљишта за подизање зеленила и домаћих цветних башта. То зеленило ствара повољније животне и хигијенске услове и даје један појас украса, који разноликим бојама и зеленилом отварају граду изразиту привлачност. О тим баштама, или цвећу, зеленилу и украсу, које треба да даје привлачност граду, чију замисао изражава Генерални план у четвртој зони реткога насеља, желимо да говоримо, да би се и грађанство упознало са његовим значајем који додирује интересе не само појединаца, већ и интересе опште 33једнице Београда. До-.маћи шртови — цветтне баште — стари сју колико је 1ст.а|ра и [култура народа. У древно доба вр-тоии «у 'изражавали ииооко иокуство уметиости. Поввати и- иа гласу били еу Саммрамидини вртови, који су иривукли пажњу Алексаидра Великог да их походи у вреМ 'вну ратов;а. Исто тако чувени били вргови Вавилонски, Асирски и Римски. Најразвијенија је култура цвећа била у 'Пестуму, & у исторјији овета период владе Августа највећу је љубав изражавао нрема цшећју и баштама. Та паклоност према домаћим башгама и

цвећу продужила се у овима временима и данас је постала потреба. Та се потреба у последње време иамеће и нутем закоиа код уређења великих и насељених градова у интервсу здравсцвене политике ие само иојединаца, већ велже заједнице, које (сачињавају велики прадови и у д|уху разумне ооцијалне иолитике градоке. Јер, пропиш здраветвене политике код подизања једнога .града захтввају не еамо архитекпонски облик 1и хигијенске потребе једне зграде: њену висину и број опратоЕа, »0 Ј01Ш и елободан простор земље, вел.ичиеу дворишта га расто1јање између апрада, не оамо за прилаз вездуха ео да се тај слободан простор застре зеленим покрнвачем и цвећем. Отуда уређење до!маћик башта донекле улази у облик обавезне потребе, не само у интересу појединаца ео и целине. Замиоао уређења домаћих башт-а, нарочито у великим градовима где је прилив насеља, а жиеошни услошга тежи, било да она долази од елободне воље, било да у извесни!м приликама долази по еили потребе у интересу заједнице, није проета. Она им : а јаку оправдано^ст у широком смислу. У првом реду до^маћа башта то је пр'0ширен стан; башта је најугледније одмориште, најбоље лбчилиште, на.јпријатније игр®лиште и највећи 'из^вор здржља, мира и среће за све доба узраста. Ма кога обима башта била, у њој се могу СЋворити сви потребни услови лепог и еретног живота. Најздравије ваелитање п-одмлатка м^оже да се изведе на дому, у башти, под коетролом 1 родитеља, јер је рад на ваапитном пољу еајбољи у елободној природи. А кад у башти обилује цвеће разволике боје и мириса, разнолико дрвеће ко(је мења !овој огртач иутем листањ-а, цветања, заметања плода и његовог сазревања, па се са евим овим појавама мешају ваздушее б'0'је, сунчани н месечеви зраци, а из њих бије