Општинске новине
Страна 512
општинске новине
Но и код неких улица где ближе објашњење «е ивгледа потребно, могле би се у појединим случајевима постаиигги варочИте табле. Тако је Беовпрад најзад, после толиких ианомена, ко1Н ,ачво добио улицу цара Николе II. Зар ие би било и лепо' и п(р|аво у оочетку те жи|ве и еажне улице поетавити таблу еа штпиеом:
■ У знак вечите захвалноети нашег ■ иарода и његопе престонице цару Ни1коли II заштитнику Слошеиства, муче(Ничми поганулом у Јекатеринанбургу ■ 16. маја 1918. год. ■
Па зар не би још већма послужило циљу који се имао у виду при називању раније Позоришне улице „Француоком Улицом", кад би се негде на његаом ночетку поставила табла са, јрецим^о, овамвим натпиоом:
■ У спомен верног и непоколебљивог 8 братства ио о|ружју са француским народом за време рата — у име вечитог пријатељства и сарадње на делу у■ чврш1ћења мира сад и у будућности. ■
Поред 10Ш!х табли, пиоаних ћирилицом, а пошто би биле намењене у ирвом реду обавештавању ширих слојева Београђана (најбоља би солуциуа била саставити их у оба писма, с обзиром на етранце и т. д., 'али то би по свој прилици и сувише окупо стало) могле би се по1Став!ити табле са натпиоом латиницом код улица, које носе своје називе по србијаноким народним јунацима. и 1 великанима, опште повиатих у 'Београду и! Србији, а мање
познатих код ширих маса у заиадним ираје1бим'3 наше Јуогславије. Тако- би се на приме|р у почетку ВасИЈне улице могла поставити 'т'абла с оваквим латикичним натписом: ш Уава Сагар1с, уојуосЈа §госапзк1, го- ■ с !еп и зе1и Ве1ош Ро1оки рос1 Ауа1от. 1Јсез1;уоуао као с!ођгоуо1јас и КосЈпој Кгај1п1, а и росе!ки ргуо§' иб1апка као уојуода ^госапзке паћ1је. Ро§1пио пес1а1еко ос! оуо ^ теб{а рп јиг1§и па б1ат ћо1-Кар1Ји (поси ос1 11. бо 12. с!есетћга р. п. 1806. сос1.) ргШкот гаигеса Вео§;га(Ја рос! котапс1от угћоупо§"а в уогс1а Кага^јог ^ја. ■ Као што је већини читалаца без сумње познато, 01В10' се практикује ПО' мнопим градовима у |ИНостранству, нарочито у Немачкој. У Дрезди в. пр. у свакој улици, која носи иазив 1по неком човеку мање иознатом ширим масама, по^етоји! оваива табла са кратком биографијом. Понављамо да емо свесви да. би постављање 01В'аквих табли стајало доста иоваца, тим више што 1 у интересу изгледа града не би могле да се поставе обичне лимене табле, (већ би се морао ,по могућетву !изабрати леп ем-аљирани материјал. Међутим, 1ово би се могло извеети 'поетенено. Уз то би можда и многи имућнији влаоници злрјада на углоеима радо иргастали да такве табле ивраде и поставе о с-вом трошку, а епоразумно са надлежним општинеким органима. И ако ее овде не р>ади| ии о каквом питању животне актуелвости, мишљења 1 сам да би се ипак о о!вом предлогу могло размислити.
Србослав Љ. Ђонић, канд. медицине Не пљу! на под!
Готово свукуд истамнуте су овакве овомене. 'Но свима иадлештвима било државним, општинским или приватним, свукуд су на доста видним местима пљуваонице, али ради чега су те табле истакнуте, њихов значај, то сумњам да многи знају. Мвоге болести, нарочито прудне, преносе се 'Испљувком, а најоваснија, најштетнија', која коси иаш варод иостаје — скоро ваша вационална болест —• то је туберкулоза; можда су то разни утицаји криви, економски слабе прилике, рђаве исх|р|ана, нехигијеиоки живот. Сви ми знамо, да се проузроковач туберкулозе преноси в^авдухом, ситним капљицама 1 , кашљем, а у испљувку туберкулозног има га толико да је довољјно за хиљаде; овасан је,
поред овепа тога, што правв готоео неивлечива оболења!, још и зато што је саставом тако отпоран да врло дуго може да се одржава у средини где би остале клице давнО' изумрле; зато је и тешко очистити т. ј. учинити здравим станове, у којима су становали туберкулоени; а каква лИ| је тек улица где један исвљувак исушен, постаје оваснији од пушчана метка, јер овај убија једнога — а овај? безброј М1Н10Г0 несретника! Да, п сад да се гштамо каква ли је тек београдака улица; колико ли тек она обилује овим „благом", кад Овжи трећи без вазојра. пљује ва улици — оматрајући то 'оаовим нормалмим! Пролазио сам улицама Париза и Берлина, там^о нем^а забраие, нема иикуд Иигде опоме-