Општинске новине

Д-р Љуба Стојановић претседник Лиге против туБеркулозе

Београд се мора спасавати што пре и што снажније ^ (

Ми смо један од ретких народа који приређују Дане Туберкулозе на овај начин. Многи од Вас, уверен сам, рећи ће, па добро је и корисно да се и о њој кадкад понешто чује. Када се приређују Дани и скупљају добровољни прилози за разне сврхе, код нас ч на страни, зашто онда не би се то исто чилило и за туберкулозу, када је она иначе наша стара познаница, наша народна болест. Истина је, заиста, да је туберкулоза наша народна болест и ми бисмо требали да о њој говоримо и слушамо више него и један други народ. Али је исто тако истина, да за нас није довољно да само о њој говоримо и слушамо, већ треба, и то што пре, нешто и да предузмемо против ње. Јер, најзад, пријатељство за пријатељство, али она је наш највећи непријатељ, пошто ми болујемо и умиремо од ње више него и један други народ, разуме се културан народ. Ми волимо да себе убрајамо у културне народе. Па јесмо ли ми, заиста, један културан народ и да ли је наш Београд једна културна престоница? Како да не, рећи ће многи од Вас, вероватно. Зар нису доказ за то: наш универзитет и толике друге, више и ниже, разне школе са својим вредним наставницима; затим позоришта и друге уметничке установе; па онда првокласне медицинско-хигијенске -установе и др. Једном речју, ми имамо све установе које имају културне државе, зашто онда и ми не бисмо могли бити једна културна нација. То је истина, али само релативна истина, јер има народа са старом цивилизацијом, код којих су наука и уметност јако развијени па опет зато, према модерном схватању, не би се могло, за поједине бар, рећи и да су најкултурнији народи. Доиста ако наука и уметност чине цивилизацију, онда њихово неговање или боље њихова практична примена требала би да значи нешто више а то више је управо култура. Јер Знање је

једно а Умење је друго. И наш народ каже: „Боље је умети него имати". Другим речима, култура једног народа не мери се по броју научних, уметничких и других културних установа, већ по степену њихове практичне примене и по степену пријемчивости и прилагођавања тога народа за тековине истих установа. Ово важи за све гране нашега живота.

Д-р Љуба Стојановић А шта је у нашем животу најдраже и најскупл^е? Здравље, без сваке сумње. Па лепо, да ли ми имамо, у погледу здравља, каквих видних користи од толиких наших културних установа?! Изгледа да не, јер ми и даље болујемо и умиремо више него други народи, а што пак бројно и не опадамо, то долази од нашег великог рађања. Што је за нас у томе погледу горе, то је да ми болујемо и умиремо више него други народи управо од болести које се могу лако избећи, од којих на првом месту стоји туберкулоза, која сама за себе помори више свега него све заразне болести заједно. Када, дакле, знамо да је туберкулоза заразна болест, како се она шири и добија а донекле и како се лечи, онда се, заиста, мора