Општинске новине

ОПШТИНСКЕ Н 0 6 И Н Е лажемо службеним статистикама раширености туберкулозе код деце ни за Београд ни за нашу земљу. Страни статистичари веле да у француским градовима реагују позитивно на туберкулин у 1. години 8%, у 2. години 28%, у 4. години 40%, у 7. години 64% а у 10. години око 90%. Сличне су статистике и код Немаца и Аустријанаца. Што се тиче смртности француски аутори веле да од туберкулозе умире у 1. години 10% од све умрле деце а у 2. години 15%, у 3. години 60%.. Доцније смртност опада тако да од деце, умрле у 15. години око 25% пада на терет туберкулозе. Мислим да ни ми нисмо далеко од ових статистика. Узевши у обзир неповољне хигијенске прилике, у којима наш свет живи, као и то да код већине нашег света не постоје ни најосновнији појмови о хигијени, можемо рећи да ми посигурно стојимо лошије у погледу распрострањености туберкулозе него Французи или Немци. Наша лична опажања и искуство из Диспансера Кап Млека показују да се у Београду скоро 8 % од све одојчади инфицира туберкулозом до краја прве године живота, а у Дечјем Одељењу Опште Државне Болнице у Београду једна трећина од све болесне деце болује од туберкулозе било жљезда, било плућа, плућне ил-и трбушне марамице или других органа. Овако велики бројеви морају нас нагнати да размислимо о тој болести као и о средствима за борбу против ње. Пре свега да се упознамо са главним одликама дечје туберкулозе. Као што смо напред поменули туберкулозна је инфекција за одојче животна опасност, јер оно, немајући стеченог имунитета представља нов терен за рапидно развиће болести, стога и готово сва деца, која се у првим месецима инфицирају, неминовно подлежу болести у току неколико недеља до неколико месеци. Од бацила, унесених поглавито кроз плућа у организам, оболе плућне лимфне жљезде и инфекција се лимфним судовима пренесе било натраг у плућа било у удаљеније делове тела и друге органе. Под извесним неповољним околностима развије се општа туберкулоза која се заврши запаљењем можданих опни, Менингитис базиларис —• одн. вулгарно „назапаљењем мозга". Али чешће се болест пренесе на плућну или трбушну марамицу, кости, зглобове и периферне лимфне

—вт—, 1т н= Страна 573 жљезде. У сваком од ових случајева локализоване болести лечење може толико да учини да се болест стиша, ватре спадну и болесник се потпуно опорави. Ми нисмо у стању да излечимо једино туберкулозни менингитис као и најтежу форму туберкулозног распадања плућа, док се сви други облици туберкулозе лече и сигурно излече а таквих је много, јер, као што рекох, трећина болесника у дечјим болницама је све сама дечја туберкулоза и ми бисмо били веома Несрећни када бисмо изгубили трећину својих болесника —■ што срећом и по њих и по нас, не бива! Туберкулозе плућне марамице, туберкулозе трбушне марамице с појавом ексудата у грудној односно трбушној дупљи као и скрофулозе т. ј. туберкулозе периферних жљезда, покоснице, костију, зглобова и т. д. лече се сунцем, светлошћу, ваздухом и чистоћом, најбољим и најпоузданијим данашњим лековима * против туберкулозе. Ови њени облици се лече сунчањем по приморским местима или на висини па и на сваком месту које је заклоњено од ветрова и влаге а изложено сунцу. Плућна туберкулоза се лечи лежањем, висинским ваздухом и светлошћу, рационалном исхраном свежом и јаком храном, тако да се болесник угоји, и врло малим, пажљиво одређеним количинама лекова. Специјалних лекова против ма ког вида туберкулозе за сада нема и публика не сме у свом интересу да се поводи за морално неквалификованим рекламама појединих лекова. Њена лаковерност у том погледу шкоди како болесницима тако и угледу лекара јер неуспех, који неминовно долази после употребе тих много рекламисаних лекова, убија веру и у лекара и у лекове. Друге пак методе лечења изводе се само по болниЦама и санаторијумима за туберкулозне. Има два начина борбе против заразних болести у опште и туберкулозе напосе. ГТрви је начин лечење и изоловање болесника а други је спречавање зараживања здравих људи. Оба ова начина борбе морају ићи заједно и напоредо, без тога нема успеха. Код сузбијања дечје туберкулозе ми имамо такође иста два метода за борбу. Само што је овде у погледу лечења потребно осим стручне пажње и неге још и много ваздуха, светлости, лежања и хране. У погледу саме предохране, која је за децу много важнија а социјално и једина од значаја, ми можемо де-