Општинске новине

Д-р Љубомир С. Вуловић, шеф лекара Централног Диспансера и Саветовалишта за Одојчад и Матере О. Г. Б.

Туберкупоза одојчета и социјално-медицинске мере за његову заштиту

Цео проблем туберкулозе уопште своди се на туберкулозну инфекцију човека у детињству. Од рођења до смрти, дете — доцније човек, окружено је туберкулозним бацилима. Кад тад оно ће се упознати и заразити њима. Онда настаје борба између организма и туберкулозних бацила. Исход те борбе зависи од многих фактора: старости детета; од јачине инфекције; ране дијагнозе (благовремено примећене болести); повољних услова за лечење, добре хране, неге, ваздуха; и најзад од поновног или сталног додира детета с туберкулозним извором. Није давно било, па и данас велики део родитеља, публике, лајика, не верује да одојче може бити туберкулозно, да може имати туберкулозу плућа и других органа! И ако још кажете да одојче или мало дете има у туберкулозно оболелом делу плућа усирене масе и каверну (рупу), као орах или дечија песница, поверење у лекара сасвим је пропало. Кад лекар постави дијагнозу туберкулозе код одојчета или малог детета, прва награда за његову лекарску вештину јесте да га родитељи напуштају •— у већини случајева. Они траже не лек, него лекара или надрилекара који ће им рећи оно, што они желе, да њихово одојче није туберкулозно. Неверица родитеља у могућност туберкулозног оболења њиног малог детета почиње с почетком његове болести, и иде до смрти и после смрти. Ко је крив за то незнање? Ми, лекари свесно или несвесно, а не родитељи. Мајку и родбину треба просветити, научити и поучити шта је туберкулоза и какве опасности она представља за дете. Ми, родитељи, док смо живи стварамо живот, али га често пута несвесно упропашћујемо! Туберкулозни родитељи и туберкулозна родбина јесу прва опасност за њихову децу.

Туберкулозна околина и улица представљају опасност другог и трећег реда. Борба противу туберкулозе детета уопште, и одојчета посебице, биће успешна тек онда, кад родитељи, поучени, буду свесни опасности. Дечји лекар, стручњак, практичан лекар и социјално-медицинске установе имају да изврше тај велики задатак.

Д-р Љубомир С. Вуловић КАКО СЕ ОДОЈЧЕ ЗАРАЗИ ТУБЕРКУЛОЗОМ? Прву ствар коју одојче чини, долазећи на свет, јесте дисање. Први удисај, први је знак да је дете живело ван материце. Удишући, оно уноси у плућа кисеоник потребан за живот, и пуно бактерија које се увек налазе у ваздуху. Удисањем, кроз плућа, улазе у његов организам и туберкулозни бацили. Они лебде у ваздуху, заплењени о капљице искашљане пљувачке. Мајка нагнута над одојчетом тепа му или га љуби. Отац, деда, родбина певају му. Сваки се труди да му по нешто умиљато каже, да га насмеје, да га пољуби. Али ако се деси несрећа — а то често бива — да је неко од њих туберкулозан, при говору, смеју, кашљу,