Општинске новине

Никола Илић, статистичар санитета ЂГГ. Б.

Л ' % N Кретање туберкулозе као главног узрока морталитета у Београду

Један од главних услова успешне акције на сузбијању туберкулозе је проучавање њене статистике кретања. Ова истина је, на пример нашла своју најречитију потврду у раду и организацији хигијенско-епидемијске службе Мин. Нар. Здравља на сузбијању акутно заразних болести у целој земљи, које су одмах по свршетку великог рата, биле узеле већег маха, и њихово доцније брзо, а успешно угушивање базирало се на извршеној коренитој реорганизацији обавештајностатистичке службе. Уместо система сумираних окружних двонедељних извештаја, уведен је начин директних, непосредних недељних рапорта — карата од стране среских санитетских референата. Позитиван резултат извршене реорганизације осетио се за најкраће време како на бржем стварању прегледа за целу земљу о кретању акутно-заразних болести, тако исто и на већем успеху благовремено предузиманих мера за њихово угушивање. Из годишњих извештаја се видело опадање у великим бројевима обољења од појединих акутно-заразних болести; опадао је не само морбинитет и морталитет, већ је и леталитет се смањио што је све укупно чинило огроман успех, признат чак и од хигијенског одсека Друштва Народа. Извештаји за нашу државу већ у 1923. години стизали су трећи по брзини у Женеву, где се прикупљали и штампани у месечним билтенима Хигијенског Одсека Друштва Народа. Такав, неоспорно успешан рад нашег Хигијенског Оделења Мин. Нар. Здравља попослужио је више пута као пример за увођења сличног начина организације у погледу борбе против акутно-заразних болести у суседним нам земљама. Што се може констатовати и признати у заслугу државној хигијенско-епидемијској служби, то се пак не може ниуколико ни признати ни констатовати самоуправним телима, њиховим санитетским управама; ово важи на-

рочито за престонички санитет, који није могао ни издалека да у Београду постигне сличан успех у погледу побољшања хигијенских и станбених прилика, као у погледу смањивања општег морталитета или успешна акција на сузбијању туберкулозе. И ако- је он главни град наше државе, ипак за Београд до пре три године није био утврђен ни општи морталитет, нити се званично документовано знало како и од чега умиру Београђани, а камо ли да се на основу тих утврђених података и аутентичних статистичких цифара, могло што год озбиљније и систематскије предузети у борби за здравственост београдског грађанства. Тек је доцније изведена интензификација рада да сузбијању заразних болести, уведен систем веће контроле, строжије дезинфекције, али услед потпунијег тензификација рада на сузбијању заразних болести са увођењем од 1927. год. новог начина обавештајно-статистичке службе, добио се и много већи број случајева обољења, што се тумачи само тиме што у ранијим годинама услед најпримитивнијег начина вођења здравствене статистике Београда, један велики део оболења уопште није био ни пријављиван ни статистички регистрован. Одсуством података за Београд о морталитету њговог становништва, дају се објаснити случајеви да се на поратним предавањима, која су држана на Београдском Народном Университету, више пута могло чути, да у Београду умире од туберкулозе сваке године скоро 2000 становника, а у целој земљи преко 200.000! Том приликом није изношена бројка општег морталитета — ваљда из скромности предавача! Први пионири на сузбијању туберкулозе, били су антитуберкулозни диспансери, као и први детаљно разрађени податци о њеном кретању прикупљали се у њима (оснивач Београдског Антитуберкулозног Диспансера је г. д-р Љуба Стојановић). Према својим јако скромним материјалним средствима ове уста-