Општинске новине

Владислав Миленковић, новинар

Хигијена и станови Београда -- Поводом акције за борбу протнву туберкулозе --

„Београдске палате, на први поглед сјајне и монументалне, у ствари су мрачни бунари који упропашћују здравље Београда". Овако је, између осталога, први потпретседник београдске Општине г. др. М. Стојадиновић оцртао станбене прилике у Београду на свечаномскупу Лиге противу туберкулозе. Овакве станбене прилике представљају одличан терен за нехигијеничност и развој свих могућих болести, а у првом реду туберкулозе. Отуда видимо да је Београд у здравственом погледу у врло рђавом стању. Подизање и унапређење хигијенских прилика у нашој престоници дужност је и појединца и социјалних друштава и општине и државе. Туберкулоза је најтипичнија социјална болест. Она се не ограничава само на сиромаха или богатог, на нехигијенску страћару или велелепну палату, на дете или одраслог, на поједине професије. Као социјална болест она захвата све, природно више тамо где су услови за развој повољнији, односно где су горе здравствеие прилике. Из тих разлога и борба противу ове опаке социјалне болести мора бити у најширим размерама. Прво и основно је да се у свест свакога појединца усади представа о опасној бољци, да се свест свакога појединца упути на размишљање о величи зла и средствима за њено сузбијање и отклањање. Свакако не претерујемо кад кажемо, да је за успешно вођење борбе противу туберкулозе најважније хигијенско васпитање и знање. Да је, пак, ова област васпитања код нашег света на веома ниском ступњу није потребно нарочито наглашавати. Нећемо погрешити, такође, ако наведемо да је овај низак

ступањ хигијенског васпитања карактеристичан за све слојеве нашег друштва. Јер како би се иначе могла тумачити једнакост у погледу нехигијеничности станова на периферији и у...центру, и у чатрљама сиромашног света и у палатама богатих људи? У борби противу туберкулозе стога најважнију пажњу треба поклонити подизању нивоа хигијенског васпитања. Најмоћније средство у тој области делатности јесу жива и писана реч. Са њима се организују пропагандистичке акције најширих р~змера, које допиру до сваке куће, до сваког појединца. Као други задатак намеће се питање поправке станбених прилика. Историја свих великих градова бележи различита здравствена стања кроз која су пролазили. Код наглог ширења градова, што је праћено процесом индустријализације, повећавају се и социјалне болести. Али када овај развој достигне или се приближи своме оптимизму тада наступа поправљање прилика, које иду упоредо са ширењем комуналне акције на пољу привредног, социјалног, културног и здравственог унапређења. За ово су врло карактеристични подаци, које је прикупила и недавно објавила Бечка Општина. Према тим подацима у 15 великих европских градова моргалитет после рата, у сравњењу са 1913. г., знатно је опао. 1913. год. смртност у Пешти, Бечу, Риму, Бриселу и Минхену била је 1.5—2%. Најмању смртност имао је Амстердам — \ %. Од свршетка рата па до 1926. г. смртност у овим великим европским градовима почиње се смањивати. Највише је смртност опала у Минхену, Бечу и Прагу. Год.