Општинске новине

Д -р Божидар Петковић, лекар.

Недеља здравља, денја недеља и дан чистоте Београда

Као сваке године, тако и ове Југословенско друштво за чување народног здравља има своју недељу пропаганде за своју девизу „за добро здравље и боља покољења". Недеља пада у мају месецу када цвета здравац, симбол здравља у нашем народу. Друштво су основали три лекара, три пријатеља док су били са радом у Ћуприји 1902 и то: Д-р Рада Вукадиновић, Д-р Слободан Рибникар и Д-р Владимир А. Поповић, од којих је само последњи у животу. Овако друштво је прво на Балкану, на кога се угледају и суседне земље, те и оне у том смеру покрећу сличне акције. Међу резултатима Југословенског друштва за чување народног здравља видимо оснивање првих школа за домаћице, летњиковац за слабуњаву децу у Кошутњаку дар блаженопочившег Краља Петра I Великог Ослободиоца. Под утицајем друштва оснива се први Хигијенски Музеј а по школама се уводе школске апотеке за прву помоћ. Друштво покреће акције а и само подиже чесме за здраву пијаћу воду по најзабаченијим селима државе, што је од битног значаја за исхрану нашег људства. Први пут на Балкану праве се купатила за народ по селима. За време Недеље здравља врши се појачано народно здравствено васпитавање, интензивније се шири здравствена култура у свима народним слојевима. По свима школама Краљевине, као и по црквама и у војсци одржаће час здравља лекари, свештеници и учитељи као и други пријатељи здравља. У Београду одржана је свечана академија у сали новог Университета — на којој су изложили своја гледишта у погледу побољшања народног здравља Д-р Чеда Ђурђевић, претседник Југословенског друштва за чување народног здравља, Д-р Милослав Стојадиновић, потпретседник Општине београдске, Д-р Стеван Иванић, директор Централ-

ног хигијенског завода, Д-р Ђока Јовановић, професор университета и Д-р Бојан Пирц, лекар. На радиу одржао је истога дана предавање о циљевима и раду Друштва у народу Д-р Божа Петковић, члан Главног одбора. Исте недеље упућен је од стране Главног одбора Д-р Петковић у Ниш, где је повео акцију за оснивање месне подружине као и да спроведе организацију у целој Моравској бановини, где је наишао на одличан пријем. Позната је чињеница да наша земља обилује у храни, па ипак наш се народ слабо и врло рђаво храни и то само из незнања. Још данас у самом Београду ми једемо рђаво умешен —■ гњецав и непечен хлеб. Разлог што ми данас једемо тако лош хлеб је резултат факта да људи који справљају хлеб немају никакве потребне школе — јер пећи хлеб је вештина — треба бити добар мајстор, свршити добро хлебарску школу. Притом у Београду и у целој земљи имамо доста старинских пекарница са не хигијенским „амурлуцима" и рђавим тезгама отвореним са улице, са које долазе облаци прашине; и то поред изричних забрана надлежних власти. У колико се наш народ рђаво храни у толико више пије, тако да болест пијанства долази као најопаснија, на првом месту. Друштво се бори да васпитавањем омладине сузбије ово опако зло које руши породицу, основ државе и народ. Народна невоља састоји се и у немању нужника, захода те се нужда и велика и мала врши свуда а најчешће „око куће". То је нарочито у селима а знамо да се преко измета преноси трбушни тифус, срдобоља и разне цревне глисте. Какво је стање у Београду? По јавним локалима често су нужници у очајном стању — указује се велика потреба јавних нужни.<а. Иначе су грађани приморани да врше