Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Сграна 735

ко велике и признате заслуге. — Помажући наше четнике по Јужној Србији, госпође нису заборавиле и на ово наше велико народео благо. У том горњем спрату изложбе, посетиоц мора на час застати, толико је тамо мноштво предмета, који привлаче око, немоћно да у једном маху обухвати све и тражи детаљ заустављајући се на великој слици сликара професора Ванке, која приказује један од најзначајнијих момената сељачког живота — оснивање нове породице! У средини сгоји млада свечано искићена, око ње неколико

фигура, које свака имају своју одређену функцију. На слици стоји написан текст нежне народне пригодне песмице: „Тичек нам попева у Јаворском граду Нутри нам ваплечеју Девојчицу младу Белу и чрлену какти јабучицу, Тиху и мировну, какти грличицу, Тенку и високу кано коноплицу Медна уста има како Јагодица, Црнега погледа какти Трнулица, Дробнега похода какти Голубица, Сретен Јунак буде кију љубил био Још сречнији буде кију вузел буде." У сали је и г. директор Етнографског музеја у Загребу, С. Бергер, који је својим неизмерним заслугама на пољу очувања и пропагирања словом и делом наше кућне текстилне индустрије стекао огромне заслуге. Г. С. Бергер, човек, који и данас у својој седамдесетогодишњици није ништа изгубио од своје дирљиве, заносне љубави према народу, родом је Словак. Читавим својим животом и радом он сећа на оне велике богате људе, за које се мора рећи: Хвала Богу, да су били богати! — Од његова богатства је живео цео један крај, он је помогао стотинама људи, упослио их и на крају поклониО целом народу оно што је скупљао кроз преко пола

века, своју огромну збирку, која данас сачињава претежни део нашег највећег Етнографског музеја — Етнографског музеја у Загребу — ретки културни споменик, коме се диви цео свет, који је данас главни извор за проучавање читаве наше етнографије! Бергер се већ у детињству, у свом малом месту Мнешице интересирао за народну рукотворну уметност. Син трговца, он се и сам посвећује трговини. Преселивши се у Хрватску, он најпре долази у Славонију и тамо гледајући једном на Духове дивну процесију се-

љака и сељанки у народним ношњама, стара га љубав према народној уметности толико окупила, да јој се он предао свом својом уметничком душом и свом окретности човека, коме је његова раса уз уметничке способности и неупоредиви трговачки таленат. Он се одаје прикупљању народног везива настојећи у исто време, да народну уметност подигне на степен народне привреде. Будући већ велетрговац-манифактуриста у Загребу, чија кућа ради с највећим кућама света, он шаље наше народне радове по целом свету, са великом организаторском способношћу приређује једну за другом цео низ изложби, које су много допринеле познавању нашег народа, наше народне психе, његових уметничких способности и његовом економском напретку. — Његова I изложба, приређена у Минхену 1895, била је читаво откриће; као што су некад: браћа Грим, Гете, Вук открили Европи наше велико народно благо — дивне народне песме —, о'г» упозндје Европу са не мањом уметношћу, с дивним ручним радовима наше сељачке жене, у које је она као и Јефимија свесно и несвесно уткивала све своје душевне емоције, стчар^јући дивну хармонију фигура и боја о којима је на Минхенској изложби говорио познати немачки сликар Лембах: „Да уметник живи и двесто година, ипак