Општинске новине

Јован Ђорђевић, професор историје

Београд престоница нове државеСрбије -- (Педесет година из историјеЈБеограда) (Наставак) XI. Кад су Бошњаци, после победе код манастира Чокешине, чули да су Срби заузели Шабац, нису се усудили ићи ка Шапцу но су се вратили у Босну. У Браничеву су устаници такође дахијске Турке отерали из села и ови су се повукли у Пожаревац. Устаници су за тим опсели овај град и опсада је била тако изведена да су Турци после неколико дана били принуђени да се предаду. Али бојећи се освете тамошњих Срба, тражили су да се предаду Кара-Ђорђу о коме су били чули, да Је он главни народни вођа. 0 овоме је писмом извештен Кара-Ђорђе и он је, са нешто војске и једним топом, дошао пред Пожаревац. Турци су му предали варош, њима је допуштено да се повуку у Видин али су КараЂорђу оставили много оружја, барута и марве. Овај плен је „вожд" поделио старешинама и устаницима из тога краја. Тада је КараЂорђе саопштио војводама да доведу ускоро устанике у логор код Београда, који су устаници држали у опсади. На путу за Београд Кара-Ђорђе је се, са својим трупама, задржао пред Смедеревом. Турци из града су га умолили да их пе напада а они пристају на све што он буде уговорио са дахијама у Београду. Кара-Ђорђе је пристао на то али им је забранио да излазе из града у села. Један одред устаника из околине оставио је да држе у опсади улаз у град. Кара-Ђорђе опседа Београд. У почетку јуна месеца околина Топчидера је представљала слику великога логора. На заповест Кара-Ђорђа устаничке чете су дошле из свих ослобођених нахија да покушају освојити Београд. Протеране из нахија неке дахијске стареши са јаничарима дошле с-у дахијама у Београд. Стога Кара-Ђорђе са војском заузе цело поље око Београда, од Саве до Дунава (априла 1804. год.).

Султану у Цариграду је било по вољи ово што Срби раде противу дахија јер ови беху и његови одметници. Јер од када су они загосподарили у Београдском Пашалуку, он отуда није добио никаква харача. Али је се бојао, да се Срби, пошто прогерају дахије, не отргну и од његове власт>$. Стога посла Србима у помоћ босанског везира Бећир пашу са војском од 7000 људи, јер је он међу Србима оставио добре успомене као београдски паша, због енергичног држања према јаничарима. Он је имао задатак да „рају" у Србији што пре умири и врати је у пређашње стање према Турској. По наредби Кара-Ђорђа једно изасланство од виђених, ненаоружаних, људи Бећир пашу је дочекало на Дрини. Многе су га српске старешине дочекивали при пролазу од Дрине до Београда. С том српском пратњом, Бећир паша је са војском, без икаквих сметња, стигао (12. јуна) до Белих Вода, код Београда, који су устаници држали у опсади. Бећир паша, по доласку, позва дахије да му предаду град али они то одбише. Али видећи толику силу пред собом, и дознавши да и Кара-Ђорђе долази са новом војском на њих, они једне ноћи напустише тврђаву и спустише се низ Дунав са својим благом и са нешто пратње. Они су се зауставили у Ада Кале-у, острву на Дунаву, близу Кладова. У Београду у тврђави, је остао Гушанац Алија са крџалијама и јаничарима које су му дахије оставиле. Сутра дан по бегству дахија стигао је и Кара-Ђорђе на Беле Воде са две хиљаде коњаника. У разговору са Кара-Ђорђем и старешинама устаника паша је затражио да се разиђу кућама да земљу умире, јер су дахије отеране и да ће им султан дати све што траже ради добре управе у Пашалуку. „Хвала ти, честити пашо", одговорио му је Кара-Ђорђе, „ми знамо, да цар нама зулума не чини и тебе је послао да нас умириш. „Али дахије су