Општинске новине

Страна 1004

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

у случају недостатка департманских средстава за извршење свих редовних расхода; 4) ванредне прирезе до 45% — за ванредне случајне расходе и 5) нарочите прирезе, одређене засебним законима, као што су прирези на извршење и исправке катастра. У случају потребе повећавања департманских приреза за границе ових намета или норма, одређених у финансијском буџетском закону, — овлашћење за то може бити дато само на основу специјалног декрета Президента Републике по саслушању Министарског Савета. Такође и за општине (сотшипез) одређени су прирези: 1) обични — у размеру 5% од пореза на земљишта и зграде и 5% од пореза на станове, као и 8% од пореза на предузећа и занимања; 2) ванредни и накнадни, које одређује за општине Департманска Генерална Скупштина (СопзеП Сепега1), али само у границама одређеним финансијским буџетским законом; 3) специјални прирезп, као што су: за понављање катастарских радова, за општинске путеве (Сћетшз уктаих огсћпаЈгез) и за признате сеоске путеве (Сћетшз гигаих гесоппиз): за одржавање сеоских чувара, за бесплатну медицинску помоћ, за призрење стараца. И. Други, сада такође знатни извор прихода самоуправних тела чине суме специјадних пореза, чији извесни део Држава предаје за комунике у нарочите фондове (Гопс! соттипз). Ови фондови били су уведени у главноме још за време рата, али и сада имају важан значај за буџете самоуправних тела. На име, Држава даје у Француској за самоуправна тела делове следећих својих прихода: 1) Од прихода од 2% (пореза на пословни промет или на обрт (1тро1 зиг 1е сћПТге сГ аЈТакез) издаје се у заједнички самоуправни фонд (Гопс! соттипз) 15%, у томе једна трећина (т. ј. 5%) припада департманским буџетима, а 2 / 3 или 10% — општинским. Ове суме расподељују се међу департманима и општинама према броју становништва. 2) Од таксе на аутомобиле 20% припада заједничком фонду, али само за департмане. Ове суме расподељују се међу њима према дужини постојећих путева, али при услову њиховог доброг одржавања. 3) од таксе на коње и кола — 20% припада општинама, код којих је такса наплаћена. 4) Од пропорционалних намета на рударска предузећа 25% или припада заинтересованим општинама, где се налази само предузеће. 5) Према закону од 22. фебруара 1918.

год. и 25. јуна 1920. год. од посредног пореза или трошарине (акциза) на алкохол, вина и хигијенске напитке образује се нарочити самоуправни заједнички фонд, који је заменио раније постојеће приватне трошарине (ос1гоЈз). Из овог фонда делови прихода од опорезивања алкохола расподељују се међу општинама према броју становништва али тако, да тиме ниједна општина ништа не изгуби од онога што је раније добијала од октроа; делови прихода од опорезивања вина и хигијенских напитака — према потрошњи ових артикала у 1913. год. Тарифа на вино је од 15 франака од хектолитра; од тога 11 франака припада Држави и 4 франка општинама; тарифа на хигијенске напитке (сидр, пиће од крушака, мед) — је од 7 фр. и 50 сант.; од тога за Државу 5,50 фр. и за комунални фонд 2 фр. Порез се узима само од проданих напитака у земљи, а вино и сидр извезени на страну слободни су од опорезивања. У случају извоза грожђа и воћа 3 хектолитра грожђа сматрају се, као 2 хектолитра вина, а 10 хектолитара воћа, као 3 хектолитра сидра или пића од крушака. Тарифа пак на алкохол износи 1.320 франака од хектолитра, од чега 1.070 франака добије Држава, а 250 франака Самоуправни фонд. Треба имати у виду, да осим овог пореза, који се узима такође и са разних ликера, коњака и т. д., по рачуну од 13 фр. 20 сантима од 1 градуса у хектолитру. — сва спиритуозна пића подлеже још засебном порезу на луксуз, који износе 30% од прода.јне цене на велико (укупно са трошарином). Што се тиче пива, садањи порез износи 2 франка од градуса, од чега 1 фр. 50 сантима припада Држави, а 0,50 заједничком комуналном фонду. Осим тога пивари плаћају још специјалне таксе за дозволу (Псепсез) у суми од 360 до 3.600 фран. годишње, у зависности од размере пиваре. III. Осим приреза на државне непосредне порезе и учешћа самоуправних тела у добити од државних посредних пореза, француске самоуправе добиле су и нарочите сопствене порезе и таксе, особито према новоме закону од 13. августа 1926. године. Један од ових пореза је обавезан за све општине: то је порез на псе, који варира у границама, одређеним законом 31. јула 1920. год. Остали порези и таксе могу бити уведени факултативно, са пристанком префекта и Министарства финансија. То су порези на земљишта, на зграде, на станове, на меблиране собе; таксе на употребу гаса за грејање и осветлење и на електрику и таксе на коње, кола, билијарде, клавире, тенис, домаћу послугу, трке, позоришта и кино, на објаве, лов и т. д. Од ових такса и пореза, они, који се већ узимају, као државни, не могу премашити 25% од државне тарифе. Ако би исту таксу увели и департман и комуне оне морају бити уведене у истом износу.