Општинске новине

општинске новине

Страна 1031

32) Где је била Видин-капија 33) Кућа Ст. Книћанииа 34) Кућа Ст. Новаковића 35) Стевчина кућа ДВА ПОСЕБНА ПРЕДЛОГА Ма да су предлози, које овим посебно подносим, можда мало смели, ипак их ја нудим на размишљање и евентуалну дискусију. I. Доситијев Универзитет Доситијев је универзитет једна турска кућа, данас већ склона паду. Она се чак не може не рестаурирати већ би се морала оборити и на њеноме месту подићи нова зграда, у истоме стилу, ако се жели сачувати тај наш споменик. Међутим, на месту на коме је, она је тешка сметња регулацији, јер зачепљава Јевремову улицу и не да јој да избије на Калимегдан. Споменик није само место — плац — већ кућа и она би се, кад се већ мора изнова зидати, могла преместити са тога места а то место би се обележило плочом. Постоји врло оправдана намера, да се кућа у којој се родио Краљ Петар, а која је у непосредној близини овога Универзитета, пренесе у двориште музеја Краља Петра, на Топчидерском брду. Пренет је и споменик Кнеза Милоша са Теразија у топчидерски парк. Пренссом ти споменици не губе од свога значаја. Доситијев Универзитет имао би се, у истоме стилу, подићи на ономе празноме општинскоме плацу, где је некад била прва гимназија, затим учитељска а сада уметничка школа, на углу преко пута данашње Патри 5 јаршије, до музеја Принца Павла. Он би, са зградом тога музеја, чинио једну стилску целину и бележио би са њиме један кутак старога Београда, на месту где је тај Београд и зачео свој културни живот. На томе месту имао би послужити или као музеј Општине града Београда или би био придодат музеју Принца Павла, ради проширења истога. И. Горњи град На бедемима Горњега града, који је еад већ уступљен Општини да послужи као јавни парк, диже се интересантна грађевина војногеографског завода подешена стилом према месту на коме је. Од тренутка када то место постане јавни парк, тај завод, који служи најповерљивијим задаћама наше војске, постаће депласиран. Један завод са тако поверљивим пословима не може опстати усред парка, којим се свако слободно креће или може под троструким стражама, које не би биле подесан украс јавноме парку. Могла би се понудити Министарству Војном оваква замена: да Министарство са шеталиштем заједно уступи Општини и ову

зграду а у накнаду за то, да Општина иоДигне, за исту циљ другу зграду, можда у кругу Главног Ђенералштаба или можда на ономе плацу, до Ђенерал-штаба, исиред досадање Народне Скупштине или најзад, где то Министарство Војно одреди. Зграда на бедемима, послужила би Општини за општински музеј, библиотеку и јавну читаоницу те би, на тај начин, Општина остварила једну од својих врло важних и прешних задаћа и потреба и имала за остварење ових једну и репрезентативну и на одговарајућем месту зграду. Брана Нушић, с. р. Друга седница комисије за подизање споменика у Београду одржана је 9. септембра о. г. у Библиотеци Општине града Београда под претседништвом Д-р М. Стојадиновића. Од стране суда био је присутан ппретседник Д-р М. Стојадиновић, од стране Општинског Одбора Д-р Д. Аранђеловић и Ђ. БајалОвић, од стране специјалног одбора: Д-р Ст. Станојевић, Д-р Владан Ћоровић, Душан Николајевић, Бранислав Нушић, Сима Пандуровић и генерал Бабић. Седници је присуствовао и референт за штампу г. Слободан Ж. Видаковић, као и претставници престоничке штампе, те Д-р Марија Илић-Агапов. Претседавајући г. Д-р Стојадиновић отвара седницу, обавештава присутне о свршеним припремним предлозима и развија се по том дискусија о местима на којима би се споменици поставили. I. По предлогу за места која је израдио г. Миливоје Николајевић одлучено је, да Једна ужа комисија тачно та места одреди на плану Београда и спреми свој извештај за идућу седницу Комисије. Г. Д-р Стојадиновић предлаже, да у ову ужу Комисију уђу г.г. Ђ. Бајаловић, Бранислав Нушић, С. Пандуровић и архитекта г. Ковалевски. Овај предлог је примљен, с тим да ужа Комисија тачно означи колико и на којим местима треба поставити споменике на Калимегдану, у Граду, у Топчидеру, као и на осталим местима, где се може поставити и више споменика. II. По реферату г. Нушића развила се дискусија, у којој су врло детаљно учествовали сви чланови Комисије. Решено је, да се прва група допуни по предлогу г. Душана Николајевића једним спомеником духовним напорима нашег народа, који су оличени у Вуку Караџићу. Исто је тако решено да се друга група допуни споменицима: под 4 Војводи Мишићу, или заједно са војводом Путником, под 5., да се Јанку Катићу споменик подигне засебно од споменика Васи Чарапићу, и то у Топчидеру; затим споменицима Захвалности Француској; Цару Николи II; Књазу Милошу и Деспоту Стевану. —- Решено је затим, да споменици Чу-