Општинске новине

Рад. Драшковић, ИнспектоР Министарства Финаисија

Потреба негоеања стручног подмпатка за спужбу 1Ј Општини Веоградској

До пре две непуне деценије чиновници за општинске управе, како у провинцији тако и у престоници, регрутовани су у главном од пострадалих трговаца и житеља општинских који нису били способни ни за какву другу службу. Послови су били мање више једноставни, па према томе и приступачни свакоме, а с друге стране, општина је сматрала и за своју дужност, да те своје грађане на неки начин обезбеди, јер у то време по општинским буџетима није било овако раскошних партија за помагање сиротиње и социјалних установа, пошто се није имало ни смисла ни знања за то. С обзиром на ондашње време и прилике, такви су чиновници донекле отправљали послове, мада никада нису могли задовољити потребу и некада мале београдске општине! Мало по мало, Београдска општина се, како са својим привредним установама, тако и уопште, благодарећи наглом порасту становника, развила у толикој мери, да данас представља државу у маломе, јер данас расходи по буџету општине београдске чине суму од Динара 367.931.859.—, док су укупни расходи по државном буџету бивше Краљевине Србије за 1914 годину износили Динара 214.320.670,23. Сасвим је природно, да и служ"еничко питање, са толиким буџетом прихоД<1 и расхода, мора данас престављати читав проблем. Не само да се данас не може ни замислит и у оеоградској општини чиновник са напред поменутим својствима, већ се упражњена мест а попуњавају са људима који поседују сведоџбе наших и страних највиших школа.

Промена стања која је пре две године настала у државној управи, донела је бољитак и у београдској општини. Као што питање државних чиновника преставља за државу један првокласан проблем, пошто од тога, какво ће бити чиновништво једне државе зависи живот, напредак па и снага те државе, исто тако и општинска првокласна брига мора бити да уреди питање свога чиновништва, јер у колико то питање буде савршеније решено, у толико ће дотична муниципија бити напреднија и савременија. Уопште, ово начело важи за све установе. Квалитативно чиновништво јесте први услов, да та установа цвета, а оно ће то бити, ако му се поклони потребна пажња. Ово опште правило Београдска општина је потпуно схватила, и пре свега позабавила се овим питањем. Специјално, дакле, томе питању општинских службеника, у овом периоду, поклоњена је пуна пажња, и реформе које су у том погледу учињене престављају једну лепу тековину. Свакоме је још у живом сећању оно време, када је чиновник општине београдске живео од данас до сутра. Са променом општинске управе мењао се је и читав чиновнички кадар, и преко ноћ остајала је на улици многобројна војска тих бедника. Истина, и ти чиновници нису били то у правом смислу те речи. Већина њих били су без икакве претходне школске спреме, и једина квалификација, која се је за њих тражила, била је партиска карта! Услед те околности и честе прсмеке чиновника, посао није могао бити отпрзвљан онако како је то требало, нити је у послу би-