Општинске новине

ПИТАЊЕ ХЛЕБА

Питање хлеба од вајкада је било актуелно, па било да се испољава у тежњи организације производње и боље продаје у циљу појевтињавања хлеба као таквог, или да се ради о квалитету хлеба и о могућности правилне исхране широких народних слојева. Никад ни једно друштво, па ма колико изобиловало животним намирницама, није могло да се ослободи одговорности према ширим народним масама у колико су у питању исхрана и њен главни елеменат: хлеб. Та важност питања снабдевања становништва добрим и јевтиним хлебом долази отуда што је хлеб био, јесте и остаће главни део исхране свега становнпштва, ма како изгледала његова структура и ма на коме културном степену се оно налазило. Показало се да хлеб никад није довољно јевтин. Увек се тежило и тежиће се појевтињавању хлеба. За моменат ово се питање не пзражава у оскудици хлеба ни код нас нити у свету. У последњим годинама, а нарочито поратним, далеко су веће засејане површине, према томе већа је и производња житарица у свету, а нарочиго у СевернОј п Јужној Америци и у Аустралији. У овој години ступпла је на сцену и Русија са извозом кећих количина пшенице и кукуруза, чији је експорт, на штету исхране сопственог становништва, фаворизиран демпинг-системом против кога се у Европи већ подижу гласови. По својој економској структури и захваљујућп добром географском положају наша земља никад неће оскудевати у хлебу. При томе и не долазе у питање тако звани пасивни крајеви, чија се исхрана лако обезбеђује великом активношћу других плодних покрајина, а ако успемо, да пасивне крајеве подигнемо још бише економски до степепа далеко јачег прнвређивања, онда је и њихоса исхрана обезбеђена у потпуности без помоћи Општине и Државе. Овога пута прбблем се поставља у сасвпм другој форми и с обзиром, у главном, на тежњу појевтињавања хлеба. Потреба за тим појевтињавањем резултира на једној страни нз апсолутне нужности добре исхране становнпштва, која се не да замислити без јевтиног хлеба, на другој пак из утврђивања несраз-

мере цене пшенице и брашна на једној страни и цене хлеба на другој страни. Улазеђи у ближе испитивање узрока пада цене пшеницп у последњим месецима за нас је важна чињеница да су масе варошког становннштва, као и становништва у опште, очекивале јаче снижење цене хлебу, у најмању руку у складу са несумњивим појевтињавањем пшенице и брашна које је наступило на свима линијама. Та разлика јесте узрок негодовању што се цена хлебу држи на висини која се не може правдати постојањем великих цена брашну и пшеници, које су иначе у сталном паду. У колико се тиче Београда специјално, проблем о коме је реч на овом месту комплпкује се и другим чињеницама, рекли бисмо специфично београдскпм. Нигде на свету ни једно земаљско насеље, најмање градско, нема тако велики број иекарница као што их има наш Београд, који се са својих 359 пекарница издваја од свих других вароши света. Докле у Бечу и Берлину масе једу хлеб чија је производња сконцентрисана у рукама неколико фирми, дотле у Београду 359 иекарница производе хлеб за једва 230.000 становника, што значи да на једног пекара не долази ни 700 становника. Веђ сама по себи ова појава довољна је да открије једно рђаво стање које се по свој прилици не може трајно одржати. Није потребно ближе испитивање стања у београдским пекарницама да би се утврдио сав ужас који у њима постоји. Овај број сам по себи довољан је ради илустровања тога стања, за које се унапред може. и сме рећи да је испод сваке критике. Од те претпоставке пошли смо у моменту доношења одлуке у Суду Општине Београдске, да се хлебарнице београдске подвргну озбиљном прегледу и стављајући их под једну добро организовану и непристрасну анкету, учинимо и Општини и исхрани становнпштва, па и самим нашим пекарпма једну велику услугу. Није било могуће ма шта предузимати у правцу сређивања прилика на овој страни пре но што се утврди тачно стање у нашим пекарницама, т. ј. испитају сви услови под којима се обавља производња у овако великом броју пекарница, а у вези тога испптају и услови