Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 97

Г. Милан Радосављевић, у своме говору истиче да Одбор треба да обрати пажњу првенствено на то, да ли је у новом буџету учињено све, да се изведу потребне уштеде с једне стране, а с доуге стране да ли је до краја изведена рационализација општинских прихода. Говорило се о питању општинских чиновника и о промени статута, која би требала ускоро да дође. Добар чиновник никад није скуп, али је скуп рђав и сувишан чиновник. Редукција особља је један од најтежих задатака општинске управе, али до ње мора доћи, јер је буџет личних расхода заиста велики. Приликом израде новога Статута требало би унети једну одредбу: да ратници, инвалиди и резервни официри имају првенство за пријем у општинску службу. Пада у очи у предлогу буџета велика сума одређена за Војни отсек. Требало би приступити реформама у том отсеку, и садањи застарели систем рада заменити системом картотеке. У предлогу буџета намењене су разне суме појединим хуманим друштвима, а ништа није предвиђено за београдске инвалиде, којих има близу 5.000. У питању трошарине изјављује, да се потпуно слаже са предлогом Суда, јер Београд треба учинити атракционом тачком и за странце, који се сада врло непријатно осећају, када им се на станици отимају и претурају куфери. После говора г. Радосављевића покренуто је питање о закључењу листе говорника у начелној дискусији. Са 15 против 13 гласова одлучено је да се листа не закључује.

Г. Милован Матић, задржава се на великим расходима, који су предвиђени у новом. буџету и даје објашњење од куда то долази. Налази да би даљу изградњу и уређење Београда требало вршити само из дугорочних зајмова, а да се грађанство потпуно ослободи инвестиционих радова из редовног буџета. Замера што је дошло до предлога о укидању трошарине без сарадње са Одбором. Нема ништа против тога, да се предлог Суда о трошарини усвоји у целини, али скреће пажњу, да је трошарина до сада била заштит. на мера за домаћу радиност. Због трошарине је Београд почео да опада, а ако се она укине и смањи радиност и живљи саобраћај ће се поправити. Цене ће морати временом да падну. Прирез се може увести али би требало донекле задржати и трошарину. Кад Београд постане живља варош, онда ће давати веће приходе и зараде својим становницима. Ако би се трошарина потпуно укинула, онда би терети пали на један део грађана, док би сви други били ослобођени. Трошарину треба укинути на трговачке артикле, а задржати само на луксуз, а да се задржи и трошарина на животне намирнице, само да буде што мања на оне артикле, који су потребни сиромашном становништву, а да буде већа на оне артикле, који нису много потребни. Претседник, Деловођа, Беогрлдске Општине Бож. Л. Павловић с. р. Милан Нешић с. р.

ЗАПИСНИК

XXX Редовне Седнице Одбора општине Београдске, одржане 16. децембра 1930. године у 6 часова по подне.

Претседавао Претседник г. Милан Нешић. Деловођа Божидар Павловић. Потпретседници г. г. Д-р Милослав Стојадиновић и Никола Крстић и Кмет-правник г. Исидор Протић. Од одборника били су: г. г. Д-р Лазар Генчић, Д-р Букић Пијаде, Свет. Гођевац, М. Ј. Стојановић, Драгољуб К. Милошевић, Влад. К. Петровић, К. Гиновић, Јов. Дравић, Ђ. Бајаловић, Д-р Страш. Љ. Милетић, Д-р Љ. Стојановић, Јоца Поповић, Ранко Живковић, Ник. Ђорђевић, Петар М. Гребенац, Д-р М. Недељковић, Т. Здравковић, Драг. Матејић, Др. Драг. Аранђеловић, Негослав Илић, Милош П. Радојловић, А. Фирт, Павле Миљанић, Ђ. Попара, Богдан Крекић, Ст. К. Трпковић, Јосиф Фрид, Дим. Станчуловић, Тјешимир Старчевић, инж. Јов. Мисирлић, Мил. Ђ. Радосављевић и Милован Матић.

1. Записник прошле седнице није прочитан, из разлога што због краткоће времена није могао бити састављен и одобрен од стране Господина Министра унутрашњих послова.

Деловођа Одбора саопштава да су се извинили одборници г. г. Благоје Антонијевић, Д-р Драгољуб Новаковић и Клементије Букавац. Одборник г. Негослав Илић у неколико речи саопштава Одбору несрећу која се десила на градилишту Савскога моста, у којој је један радник погинуо, а двојица повређени. Предлаже да општински одбор изјави своје жаљење, и да затражи да се поведе истрага, како би кривци ове несреће искусили казну.