Општинске новине

Др. Лаза М. Костић, проф. университета.

НеКа спорна питања у статуту ВеоградсКе Општине

Ко,д примене Статута Општине града Београда од 22 октобра 1929, наишло се на неколико места недовољно јасних и прецизних. Поред тога, неке су одредбе, и поред своје очигледне јасности, неједнако тумачене. Ја сам замољен, као један од редактора Статута, да изнесем своје мишљење о значењу извесних спорних места, у вези случајева који су се на пракси већ појавили. Ја мислим да је најзгодније објавити своје мишљење у „Београдским општинским новинама" чији су претплатници и сви службеници Општине београдске, и ја ћу покушати да разјасним извесне ствари у овом и идућим бројевима задржавајући апстрактну форму приказивања. Али, исто тако, ја ћу, по потреби, одговорити свим општинским службеницима на питања правилне примене Статута у колико је њихов предлог правне природе и начелног карактера. Разуме се да моја мишљења остају лично моја, и немају претензију да буду увек усвојена од компетентних органа Општине. 1.) ПРИЗНАЊЕ РАНИ.ТЕ ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕ Ранија државна служба признаје се општинском службенику директно екс статуту (то значи без икаквог посебног решења општинских органа; у колико би овакво решење било издато, оно има само декларативан а не конструктиван кзрактер) само у ова два случаја: (1) ако је прелаз из државне службе у општинску био непосредан и (2) ако један од закона изрично нарећује такво признање. (чл. 14 Статута). Одредба о непосредном прелазу унета је у Статут по принципу реципроцитета; скоро истоветну одредбу садржи Чиновнички закон за прелаз нз службе самоуправних тела у државну (чл. 137, пета алинеја). Реч непосредност не треба схватити буквално; није нужно да баш истога дана престане служба државна кад почиње општинска. Зависи од конкретних околности (удаљености места раније службе, празника и т. д.) да ли је ранији државни службеник могао одмах наступити

у службу у Општини београдској. Па ипак се сматрало, и то сасвим с правом, да треба у пракси одредити Један временски размак после кога не би могло бити речи о непосредности. Комисија за превођење општинских службеника на нов Статут, образована по чл. 62 Статута, сматрала је непосредним сваки прелаз из државне службе у општинску, београдску, који је извршен у року од месец дана од дана разрешења државне службе. То своје мишљење, базирано на начелу 1е§ез зип! ћегп^ие т1егрге1апс1ае, комисија је конзеквентно спроводила. Нема никаквог разлога да се оно и даље не спроводч у колико дође у питање примена чл 14 Статута. Специјални закони могу увек наметнути општинама дужност да извесним категоријама службеника признају ранију државну службу, без обзира је ли прелаз био непосредан или не. Тако је наредио, на пример, Закон о уређењу санитетске струке да се општинским лекарима мора признати ранија државна служба у потпуном износу. Поред ова два случаја, кад се државна служба признаје по самом Статуту и кад се општински органи могу принудити правним путем да изведу конзеквенције из тог признања, (одреде, на пример, виши степен основне плате), чланови 14 и 66 пружају могућност да се и свака друга државна служба призна као равна служби проведеној у Општини београдској. Али на признзње те службе, општински службеници немају право. Зависи од компетентних органа Општине хоће ли је признати или не, и у коме ће је опсегу признати (максимум је по чл. 14 Статута 10 година, по чл. 66 стварно презедено време у државној служби). Општински службеници до таквог признања долазе уја §гаИае, а не уја јипз. По чл. 66 признање раније државне службе врши Општински суд и то једним актом (решењем засебним за сваког појединца) који је имао да претходи превођењу на нови Статут. Према томе, то право суда је већ консумирано и овлашћење угашено.