Општинске новине
Стр. 44
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
критери.јум, улило више поверења према позитивној науци. А го је први услпв успешне борбе са тамом незнања, полузнања и надрилекарства. Тек гада ће се изменити и психа масе, која у садашње време, без довољног броја просвећених и пожртвованих вођа тражећи истину, лута и жртвује Цајлајсу, његовим службеницима и осталим надрилекарима, своје здравље, време и сво.ј мучно стечени хлеб . . . Нису то материјални разлози који руководе савесне лекаре да се отворено ставе против сваке узурпације медицинске науке и шарлатанског блефа који се врши у њено име. Полшак, Садиковић и Суворин били су мање опасни по лекарски сталеж с обзиром на материјалну штету, па су се и против њиховог надрилекарства удружили сви истински следбеници медицинске науке, који су најзад и победили. Ово је пре свега бој за вековне принципе и поштене тековине медицинске науке, борба за нашу младу здравствену културу, којој прети отров савременог шарлатанства у медицини. Много се лекара обогатило па се због тога нису сазивале никакве конференције, није се потрошила ни једна реч. У борби против модерног надрилекарског мрачњаштва сваке врсте, нарочито против оног, које се шири под фирмом медицинске науке, југословенски лекари руководе се једино императивом опште здравствене безбедности, истинске културе и срећног живота у нашој моћној, уједињеној Југославији. ПРОТИВ ИСКОРИШЋАВАЊА СИРОТИЊЕ. Ако цео рад наших државних и општинских власти треба да служи хигијенском и економском напретку наше домовине, онда је дужност позваних да се без резерве поставе против свакога ко свесно или несвесно такав рад омета. Због безобзирног искоришћавања економски слабих од стране надрилекара треба онемогућити рад како неуких и шарлатана тако и оних дипломираних лекара, који су се латили Цајласове надрилекарске методе осуђене од читавог научномедицинског света као блеф и варање из користољубља. Јер према досадашњим опажањима и статистикама 90% болесника који се лече по Цајлајсовој »методи« опсене, чини пука, већином градска сиротиња, та сиротиња за коју се зидају скупе болнице, клинике, амбуланте, летовалишта, диспансери, санаторијуми, преноћишта и др.; онај исти свет беле који држава ослобађа порезе али Цајлајс не опрашта таксу за »лечење«. Цајласово »лечење« мора сваки сиромашак да плати унапрел. тј. пре него што буде пуштен под »чудотворну« палицу. Ни у једној лекарској орлинацији није нам позпата оваква промућурна али инфамна пракса. Пред Цајлајсором филијалом видећете бедне, похабане ка-
банице разних несретника, који пред вратима по цео дан чекају. . . Ручају и вечерају комад црног хлеба и патлиџана, али имају новаца да три пута дневно плаћају по 24 динара за »чудотворно зрачење« од кога, поред свих прича о »успешном лечењу« — саме болести напредују параделно са финансијама сопственика волшебног буздована. За сада ово неколико примера: Један сиромашан старац из Тузле, парализован већ дуги низ година, уновчивши све што је имао »допузио је« из Восне до човека са фамозном: »Др. мед. Фриц Цајлајс апаратуром«. Пошто је био потпуно »излечен« и ослобођен од новца, опет је допузио до Санитетског одељења Општине београдске с молбом да му Општина да новаца за повратак у Босну да тамо »прослави« свога »спасиоца«. — Госпођа К. Н., бабица, зрачена је десет пута по Цајлајсовој методи од рака материце. После тога добила је јако крвављење и настало је погоршање општег стања. Госпођа Б., руска избеглица, лечена је од глувоће. За време зрачења добила је јак нервни напад, пала је у несвест и у једној собици била оставл>ена самој себи, вели, без помоћи. За ово лечење платила је 1000 динара, а остала је и даље глува. — Госпођа Е. Б., руска избеглица, каже да је после зрачења Цајлајсовом методом оболела од запалења бубрега и сада се лечи на клиници. — Госпођа М., руска избеглица, зрачена је по Цајлајсу због рака дојке и тумора материце (шуоЈиа). Пошто је утрошила сав новац морала је бити оперисана. Сада је сачувана и, наравно захваљује правим лекарима, а не Ца|лајсу. — Један је туберкулозан дечко после неколико зрачења добио тако јако крволиптење из плућа да је морао одмах престати са »чудотворним« лечењем. Крајна судбина овог пацијента за сада је остала непозната. Случај је налик на онај објављен од једног београдског поофесора. Пратићемо и даље лечење по Пајлајсовој методи и ако човек са буздованом из страха од истине не допушта никакву научну или стручну контролу »свога медицинског« рада, тј. дијагностицирања и лечења. (А само једним прегледом фамозног буздована извршеним у нашем државном Институту за Радиум доказало би се да у буздовану нема радиума.) У овом по гледу надрилекао Полшак сто.ји далеко више од надрилекара Цајлајса, јер је допустио да се у болници испита његова маст против рака . . . Као што је познато, резултати су били негативни. »ИЗЈАВЕ И ПОХВАЈТЕ«.—ДРУШТВО ОЗЛЕЂЕНИХ И ОШТЕЋЕНИХ ЦАЈЛАЈСОВИМ »ЛЕЧЕЊЕМ«. Слично ствар стоји и са чувеним »похвалницама« од стране »захвалних пацијена-