Општинске новине

Арх. урбаниста Драг. м. Поповић

Урбанизам у Сјединвеним Америчћим Дрзћавама СШ. наставаЕс)

Градски проблеми у 1Ј. 5. А. су се погоршали и умножили после великог светског рчта. Нарочито је криза станова постала озбиљнија него у Европи. 1 Може се рећи да је била врло озбиљна, јер су европске државе спремније са својим законодавством да ладикално реше проблем станова. Европа (нарочито Француска и Немачка) је напреднија у питањима законодавства зидања станова, т. ј. у законодавству које овлашћује и регулише односе Државе и општина у области зидања станова. Тешкоће због непотпуности устава појединих државица и због неспособности разних општинских управа нису допустиле да се у 1Ј. 8. А. велики ванградски појасеви узму у општинске руке, као што се то ради у Европи, и да се ту од стране општина саграде колоније јефтиних станова, који се по ниску цену издају раденичкој класи. Истина, за време самог рата влада 1Ј. 8. А. је била предузела зидање огромног броја станова за раденике око фабрика муниције, али је са примирјем све то било напуштено и не може се сматрати као нека озбиљна политика решења кризе станова у опште. ]п§. Еђегб{ас1{ у свом последњем издању „НапсЈђисћ с1ез \Уоћпип§з\уе5еп8 ипс! с!ег \Уоћпип §5ћа §е" овако карактерише америчке градове у станбеном погледу: „Код готово свих вароши у квартовима који се налазе у центру тежња за побољшавањем станбених прилика наилази на тешкоће; ту још увек владају рђави услови. У Америци више но у Европи централни квартови пуни су станова за издавање породицама и баш ту, — где је рента од куће највећа —- ту се налазе станови по јефтиној цени". Обично су то сироти досељеници који због ниске цене пристају да станују по мансардама и ћумезима старих кућа у центру града. То ипак није од увек било тако по свима градовима. Јер док је једна комисија из 1901 го-

1 Тће ћоизт§ ргоМет т \уаг апс! ш реасе. \Уазћш§;1оп 1918.

дине, која је била одређена да испита опште услове становања, изјавила: „1п Атепса 1ћеге аге 1е» сШез 1о-с1ау ои1зк1е Ие\у-Уогк даћеге 1ћеге ех1з!з а 1епетеп1 ћоизе ргоћ1ет ашЗ 1е\\г \ућеге 1ћеге ех1з1з еуеп ап асоп1е ћоизЈп§ ргоћ1ет, а11ћои§ћ 1ћеге аге а пигоћег о! сШез уућеге ћас! ћоизт^ сопсћИопз ћауе ће^ип 1о тапИез! Шетзећз" 1 Данасјестање много горе јер цела Америка преживљује једну кризу у становима врло озбиљну, и сви већи градови се баве својим т. зв. „1епетеп1 ћоизе ргоћ1ет"-ом. 2 Не треба ипак разумети да Америка пати од оскудице у становима. Код њих је на дневном реду ироблем јефтиних и хигијенских станова. Проблем који треба решити тако да раденик у нормалним приликама плати за кирију највише 25°/ 0 од своје месечне зараде. „Тће Ноизш§ зИиаћоп т 1ће 1Јш1ес1 81а1ез" Оепеуе 1925, књига којује издао Међународни Биро рада, даје нам у том погледу извод из статистике од 1918 год. У 1Ј. 8. А. 80°/ о од целокупног становништва има свој годишњи приход мањи од 2000 долара. Приближно три петине породица државе №\\г-Уогк и две трећине породице града №\у-Уогк имају мањи годишњи доходак од 2500 долара. А само једна петина породица у држави има годишњи приход између 2500—5000 долара. С обзиром на кирију (ако се рачуна 25°/ 0 од зараде) значи да 69°/ 0 од целокупног становништва не може годишње више да плати кирије од 500 долара, или, рачунајући месечно, за стан од 3 собе по 14 долара од собе, или за стан од 4 собе по 10,50 дол. од собе. Да би се задовољиле потребе становника, који се баве индустријом у Не\у-Уогк-у, према горњем,

1 Врло мало је градова данас у Америци, сем Ие\уУогк-а, где постоји проблем колективних станова, а мало их је где се једва осећа проблем станова у опште, мада су код извесних градова рђави услови становања почели да се испољавају.

2 Врло растегљив израз: у главном, у општем схватању, баве се бригом да се побољшају услови становања у пренасељеним крајевима.