Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 69

Претседник Општине београдске, Михаило М. Богићевић Деловођа, Ник. С. Јовановић Овом одлуком било је решено питање о плацу и у зиму 1886 год. Друштво је добило од Београдске општине садашњи плац на Западном Врачару (у Гарашаниновој улици) Доцније на општинском збору београдских грађана од 8 априла 1901 године, изгласано је, да се плацеви, дати Друштву на уживање, уступе у својину. Прошле 1929 године, Суд и Одбор Општине београдске потврдио је ово уступање општинскога земљишта на тај начин што је Друштву за васпитање и заштиту деце одобрен интабулисан закуп на том имању за време од деведесет и девет година. У исто време Управни одбор радио је на прикупљању прилога за подизање Дома и, чим је од Општине добивено земљиште, приступило се изради плана за кућу и он је убрзо био готов. Темељ је Дому ударен и освећен 18 маја 1887 године у присуству Краља Милана и других великодостојника. Зграда .је била готова исте године и 16 новембра 1887 отворен је Дом сиротне деце. 1 октобра 1890 године Дом је проширен новим одељењима. У проширеном Дому било је места за 60 деце. У новембру 1892 године била су дозидана нова одељења Дома сиротне деце. За пет и по година Друштво је сазидало кућу за сирочад. Оно је исплатило за саму грађевину око 120.870.— динара и око 20.000 динара дато је за намештај и инсталаци.је. Свега је, дакле, издато за овај Дом у то време око 140.000 динара. Од 1890 године примане су у Дом и девојчице. Број деце непрестано је растао. 1880 год. било је у Дому свега три детета, у 1897 год. 162, од којих 99 мушких а 63 женске. Данас у Дому има 100 мушкараца и 2 девојчице. Још у прво доба, кад су уведени први мушкарци у Дом, одлучено је да их Друштво спреми за занатлије и вредне раднике. На првом месту свако дете треба да сврши основну школу, а после да учи занат. Још у 1888 години основана је прва корпарска радионица, у којој су радила деца кад нису била у школи. Затим је заведена четкарска радионица, па обућарска радионица, а затим столарска и браварска. Да би се сва деца могла у Дому учити занатима, основана је 16 децембра 1892 године Занатска школа. То је била прва Занатска школа у нашој отаџбини. Друге године, 17 јуна 1893, ударен је темељ згради Занатске школе, а већ 15 октобра 1893 год. зграда је била готова. У недељу 6 фебруара 1894 год. освећена је зграда Занатске школе. Године 1899 подигнут

је спрат на овој згради. (У њој се данас налази IV Београдска мушка гимназија). Поред свога главнога циља на издржавању и васпитавању сиротне и напуштене деце у свом Дому, Друштво је још од првога дана радило на пропагирању идеје о заштити деце уопште. Прва идеја да се донесе Закон о заштити деце појавила се у овом Друштву. Још 17 септембра 1910 год. упутила је тадашња друштвена управа претставку Влади, тражећи закон којим би се осигурао деци Србије живот и право на васпитање, јер из чисто економских и моралних разлога ни једно дете не сме да пропадне. Велики рат 1914 године, који је захватио скоро целу Европу, а нарочито трагична суд-

Група пријатеља Друшт 6а за заштиту југословенеће деце.

бина која је задесила Србију 1915 године, прекинули су рад у „Друштву за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце". За време светског рата, на солунском фронту, основано је 30 новембра 1917 год. у Водену, иницијативом Д-р Милоша Поповића „Друштво за заштиту југословенске деце", по систему скаутском — четничком. Друштво је прикупљало избегличку децу из околних места, давало им стан, храну, одело и потребно васпитање у четвороразредној основној школи у Водену и у радионицама: обућарској, столарској, кројачкој и лимарској. „Друштво за заштиту југословенске деце" радило је у Водену све док није почела солунска офанзива. Солунска офанзива донела је слободу Србији. Извршено је уједињење троименог југословенског народа у једну државу и ко остварени снови наде и напори толиких генерација нашега народа.