Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 95

нансија, важно је да ли општина има новаца или не. Због тога је било боље, да је Суд отворено рекао, да су трошарински ставови претерани, да се они не смеју повећавати и да се због тога мора увести прирез.Предложени прирез тешко ће погодити београђане који су оптерећени великом сумом државне порезе, јер је по новом закону порез три пут већи него стари. Појављују се тешкоће у убирању порезе и због тога је Краљевска Влада донела одлуку да се ти порези наплаћују на петогодишњу отплату. Каже се да ће општини бити отворен текући рачун код пореске управе и да ће се тако општини омогућити правилно финансирање. Питање .је само да ли ће се тај текући рачун свршити са активом или са пасивом, а то зависи од убирања приреза. Готово сви привредници изјаснили су се за реформу трошарине и за смањење ставова, те би и због тога требало овај буџет вратити једној широј комисији да га преради. Замера што у експозеу Суда није посвећена пажња питању воде и водовода у Београду, јер је то један од најважнији проблема, који Београдска општина треба и мора решити. Ако би предлог Суда о увођењу био усвојен, онда би требало основати при општини један порески отсек, који би овај прирез наплаћивао, да не би морали давати проценат државним пореским органима за наплату истог. На крају изјављује да ће гласати против, ако се буџет не врати комисији и не приступи изради новог Статута за општинско особље. Седница је прекинута у 9,30 часова увече и настављена 12. децембра у 6 часова по подне. Г. Богдан Крекић у своме говору истиче важност буџетске дискусије и налази да би претресу буџета требало посветити дневне седнице, а не вечерње, када су одборници заморни од својих дневних послова. Буџет је требало тако израдити, да се из њега види, колико општина има расхода у својој функцији јавне установе, а колико пак у функцији привредника. Кад се буџет посматра из године у годину, види се да он стално расте, а на другој страни констатује се да привредна и платна моћ Београда опада. То доказује упоређивањем цифара из завршног рачуна. Налази да је предложени буџет велики до неподношљивости, и да је према томе неостварљив. Систем задуживања је врло несимпатична појава, - нарочито у случајевима где се не може живети од редовних прихода. Ширење Београда изазива повећање расхода општинских, али је то ширење дошло из нужде, јер су цене становима и имањима у центру биле претерано високе и недоступне сиромашнијој класи. Изграђивањем околних путева у ствари се повећава вредност имања У Центру, а у исто време намећу општини из-

даци на уређењу периферије, која се формира око тих путева. У извештају комисије спомиње се дуг државе општини и чини апел да Држава помогне изграђивање престонице. Држава треба свакако да плати свој дуг, али Београд као престоница треба сам да се изграђује према својој привредној моћи. Општина има да посвети нарочиту бригу социјалном старању. Сравњујући буџете већих градова у нашој земљи види се да општина Београдска процентуално најмање троши на социјално старање. Плате особљу не треба смањивати, него повећати, али треба смањити број особља, и на тај начин смањити личне издатке. Општина треба да изврши реформу сахрањивања и да подигне мртвачницу и крематоријум за спаљивање људи. Слаже се са првобитним предлогом Суда о укидању трошарине и замера му што је после првих критика мало ретерирао. Каже се, да ће у питању трошарине радници бити ослобођени пореза и дажбина. То није тачно, јер радници на своме лицу и својим оделима носе јасне доказе, да су своју порезу и дуг платили и држар.и и општини. Рекло се, да треба завести прогресивни систем оптерећења, а заборавља се да томе дода, да треба ослободити минимум за егзистенцију. Модерна трговина поздравиће укидање трошарине, а трговина коју престављају декласирани и несолидни елементи нападаће је, јер је његова домаћа привреда довољно заштићена тиме, што не плаћа оне подвозне трошкове, које мора платити конкурент за довоз своје робе на београдску пијацу. Изјављује на крају да ће гласати против буџета из разлога, што је превисок и што је расподела терета у њему неправична. Г. Д-р Букић Пијаде налази да овај буџет није превелики, јер је Београд после рата наишао на велике задатке којима је морао одговарати. При прегледу буџета каже, да није нашао ни једну суму, коју би требало из њега брисати. Познато је, да наш народ није штедљив, да се неразумно батда на све стране, да су кафане и биоскопи препуни и да се сваким даном стварају нове, а кука се на државне и општинске терете. О питању реформе трошарине није још дошао до убеђења, по коме би се определио за или против. Говори затим као лекар о хигијенским и здравственим потребама Београда и предлаже низ мера, које би хигијенски отсек имао да предузме за поправљање тих прилика у Београду. Истиче као добре примере рад амбуланте за децу и пожарне команде, које у своме делокругу чине велике услуге београдском граћанству. Говори затим о давању помоћи разним хуманим друштвима и замера што је друштву „Кап млека" досадашња помоћ смањена, место да се повећа. На крају изјављује, да ће гласати за буџет, јер верује претседнику општине, који је у овај посао ушао са једном