Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 207

Г. Милић Сокић у своме говору наводи да у ранијим годинама, када је под изборним општинским управама дискутован буџет у начелу, никада није дошло да опозиција гласа против буџета у начелу, и ако је врло оштро критиковала рад дотичне општинске управе. Данас када на челу општинске управе стоје људи, који су доказали, да раде са најбољим намерама и када предлажу реформе, које ће само помоћи напретку Београда и олакшати живот сиромашном свету, не би требало да буде подвајања, и да једни гласају за буџет, а други против буџета у начелу. На крају свога говора изјављује да ће гласати за буџет и за реформе, које сам Суд буџетом предлаже. Г. Петар Гребенац изјављује да гласати против буџета у начелу не значи гласати неповерење Суду. Извесан број одборника поднео је једну преставку, којом је тражио да се питања укидања трошарине, увођења приреза и новог буџета одвојено расправљају, јер треба пре свега видети, који ће се трошарински ставови укинути, израчунати њихов ефекат и тек по том може се констатовати да ли има потребе да се прирез уводи. Ако су ови одборници за овакав начин рада, не значи да су против Суда. Они само сматрају да је лакше сва та питања проучити у ужем кругу, него у пленуму од 45 одборника. ^ Г. Др. Страшимир Милетић подвлачи, да је у целој дискусији, која трајевећ неколико дана главно питање трошарина, а да о самом буџету тако рећи није ни било речи. Суд је изашао са својим предлогом о трошарини и настала је читава класна борба око тога, хоће ли се трошарина укинути или задржати и у којој мери. Говори о привреди у Београду и каже да је трговина у њему још консервативна и да је треба модернизовати. Исто то важи и за индустрију. Не би требало да се позива у помоћ трошарина, већ треба озбиљно проучити питање рада и капитала'у Београду, и предузети мере, које би омогућиле прилив и пласман капитала у Београду. У Загребу је капитал много боље пласиран, јер је сигурнији за улагаче, нарочито после искуства, које наши амерички исељеници имају са једном Београдском банком. Поново пледира за одвајање питања трошарине и приреза од буџета. Г. Благоје Антонијевић реагирао је на говор г. Милетића, . у колико се односи на Београдске трговце, истичући да Београдски трговац спада у најнапредније, и да питању капитала и појевтињавању живота треба посветити нарочиту пажњу. Г. Др. Милорад Недељковић у име стручног Финансијског одбора прочитао је изјаву, у којој је овај Одбор, после свих критика, које су у току дискусије биле упу-

ћене, како на сам предлог буџета, тако и на реформу трошарине и увођење пореза, оста.је и даље при гледишту изнетом у експозеу. Осим тога у овој изјави стручни Финансијски одбор истиче, да Београд треба да предњачи у обарању ограда, које одвајају градове Југославије један од другога. Трошарински системи у свима градовима створили су односе некадашњих бургова, који се у данашње време не могу ни желети нити оправдавати. У погледу подношења терета стручни Финансијски одбор се изјашњава, да би ове терете требало да сносе сви Београдски грађани, сразмерно својој економској снази, рачунајући ту и државне чиновнике и сопственике нових грађевина. Претседник г. Милан Нешић, пошто је исцрпљена листа говорника, завршава начелну дискусију о буџету. Изјављује да Суд не може узети у обзир претставку и предлоге петнаесторице одборника о буџету, реформи трошарине и о прирезу, јер се у ужим комисијама не може ништа више рећи, него што је речено у досадашњој дискусији. У току начелне дискусије изређало се 33 говорника, и сваки од тих говора претставља једну озбиљну студију. Уз то постоје писмена мишљења комора и других јавних радника. Питање реформе трошарине и завођење приререза, претресано је до темеља и Одбор треба сада, да се гласањем изјасни о буџету и овим реформама. Објашњава да ће се прво гласати о реформи трошарине по предлогу Суда, у смислу укидања свих трошаринских ставова, који се не односе на алкохол и луксузне артикле, а који ће у претресу у појединостима бити још и таксативно утврђени. Кго корелат ове реформе обухвата се прирез од 20%, с тим да у дискусији у појединостима овај проценат може бити само смањен. Затим ће се гласати за сам буџет у начелу. Затим је приступљено гласању, гласало се поименично. За предлог Суда о трошарини и приререзу гласали су: г. г. др. Букић Пијаде, Благоје Антонијевић, др. Александар Леко, Драгиша Матејић, Димитрије Станчуловић, Ђура Бајаловић, Ђорђе Попара, Јован Дравић, Клементије Букавац, др. Лазар Генчић, др. Љуба Стојановић, др. Мића Анић, др. Милорад Недељковић, Милић Сокић, Милан Радосављевић, Милован Матић, Михаило Ђурић, Никола Ђорђевић, Павле Миљанић, Радисав Јовановић, Светозар Гођевац, Танасије Здравковић и Тјешимир Старчевић. Од гласања се уздржао г. Влада Петровић. Против предлога Суда гласали су: г. г. Јован Мисирлић, Милош Радојловић, Петар Гребенац, др. Страшимир Милетић, и Ставра Трпковић.