Општинске новине

Стр. 216

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

шао незнано куд и није се могао пронаћи преко полицијске власти. 8. Иа предлог Суда ОБр. 30685 Одбор је РЕШИО: 1) Да се усвоји протокол колаудације о изради гробница у парцелама 1, 1а и 2а на Новом гробљу, које је израдио предузимач Таса Милојевић, према коме вредност свих радова износи суму од динара 772.314.11. 2) Да се одобри накнадни кредит у суми од 9.771,10 динара и исплати предузимачу остатак у суми од 266.229,80 динара по кредиту парт. 41. поз. 1. буџета за 1930. годину. 9. Код тачке дневнога реда: „Предлог правилника о продавницама и продаји хлеба V Београду", прочитан је предлог Суда, па је одборник г. Ставра Трпковић, истакао да он као члан комисије није добио позив ни за једну седницу, и да према томе није упознат са радом комисије. Потпретседник Д-р Стојадиновић, изјављује да ће се извидети до кога је кривица што г. Трпковићу није достављен позив и моли да се предлог прими пошто је ствар хитна. Одборник г. Фирт, предлаже да се предлог прими пошто је хитан, а да г. Трпковић буде позван на идуће седнице ове комисије. За овим је на предлог Суда ОБр. 31299 Одбор РЕШИО: Да се усвоји Правилник о продавницама и продаји хлеба у Београду, како је израђен од стране комисије, а који гласи: Чл. 1. Продаја хлеба у Београду вршиће се у продавницама и на начин како је прописано овим правилником. Чл. 2. Продавница мора бити одвојена зидом од осталих просторија и не сме бити у комуникацији ни. са спаваћом собом ни са приватним просторијама. Чл. 3. Забрањује се продаја хлеба у неозиданим просторијама, баракама, капијама, на тезгама и отвореним трговима. Продаја хлеба не сме се вршити по радњама које нису пекарске, или у којима се не продају пекарски продукти. Чл. 4. Продавница мора имати довољно слободне површине и бити приступачна потрошачима. Ако је продавница уз пећ, излог мора бити затворен стаклом. Излог не сме бити отворен нити се кроз излог сме вршити продаја хлеба купцу који се налази на улици.

Чл. 5. Зид у продавници у висини најмање од 1,60 м. од пода мора бити обојен белом масном бојом. Чл. 6. Тезге за продају хлеба морају бити од тврдог дрвета. Тезге морају увек бити уредне, чисте и свакодневно опране. Чл. 7. Лица која продају хлеб морају бити увек чисто одевена и имати увек чисте руке. Преко одела продавци морају увек носити, док су у продавници, бели мантил, чија дужина мора бити до испод колена. Чл. 8. Хлеб се има продавати само прописно увијен у чисту белу провидну хартију. Чл. 9. У свако.ј продавници мора бити на видном месту истакнут ценовник хлеба са означењем квалитета, тежине и цене по килограму. Чл. 10. Хлеб се продаје на килограм. Свако продато парче хлеба, пре него што се уручи купцу, мора бити измерено на вази, која се налази на тезги. Забрањује се продаја неизмереног хлеба. Хлеб се продаје у комадима од г /4 и х /г килограма и на више у килограмима. Код печеног хлеба може бити разлика од прописане и стварне тежине, код свежег хлеба највише 3% а код старог хлеба 5%. Чл. 11. Хлеб и остало пециво има се држати у чистим дрвеним рафовима или на тезги. Незавијено пециво мора бити смештено у стакленом орману или у застакленим кутијама на тезги. Чл. 12. Не сме се продавати хлеб који је непечен, прегорео или плеснив. Чл. 13. Квасац и маја за хлеб, која се продаје, 'мора се држати у чистим судовима, у хладњачи, где нема влаге. Забрањује се продаја квасца као и маје и његова употреба за производњу хлеба ако ,је квасац плеснив, ако је почео трулити, ако се налази у стању превирања, или је непријатног мириса или укуса. Чл. 14. Хлеб и друго пециво преноси се превозним сретствима и мора бити заштићено од прашине. Забрањује се употреба ученика (шегрта) за пренос хлеба у већим количинама од 15 кгр. и на леђима у непокривеном и неопшивеном кошу.