Општинске новине

Стр. 154 ит/-.——— • ^ Најзад, немогуће је овде побројати све оне примере где се техника, са свима својим гранама, јавља као прворазредни фактор у побољшању друштвених односа и у правичноме изједначењу у погледу права сваког појединца на добре животне услове. Овога пута ми ћемо се задржати на једном техничком проблему који је интересантан баш стога, што се њиме решава једна животна иотреба на простији и јевтинији начин него шго се она данас решава. Реч је о проблему загревања станова из великих калоричних централа за читаве делове једног града или и читаве једне насеобине. * * * Проблем градског грејања на даљину заслужује да се стави по важности у исту групу комуналних проблема у којој су и градски саобраћај, градско осветљење и др. Америка је и овде, као и у многим другим стварима, била прва која је покушала са грејањем на даљину. Тако је још 1877 тамо изведено прво градско грејање. Данас имају скоро сви велики амерички градови велике калоричне централе из којих се гвозденим цевима, положеним испод улица, разводи топлота по приватним зградама. Њујорк је имао до 1928 четири такве централе са укупно 100 милиона калориЈа 1). У Немачкој се почело са извођењем градског грејања 1900, у Дрездену, са једном калоричном централом од 15 милиона калорија. Тек после рата, међутим, почиње се у већем обиму остварење грејања на даљину. Тако 1921 Хамбург добија централу са 40 милиона калорија, 1922 Кил са 14 милиона кал., Бармен са 6 милиона кал., Брауншвајг са 15 милиона, Шверин са 2^/г милиона, БерлинНајкелн са 15 милиона, Берлин-Панков са 15 милиона кал., Берлин-Штеглиц са 15 милиона, Берлин-Шарлотенбург са 36 милиона калорија и т. д. Акциони радиус једне такве централе до стиже у Шарлотенбургу 2,5 километра. Продајна цена за 1 милион калорија на месту потрошње износи 13,5 до 15 марака, према цени угља. Први услов за изградњу једне централе за грејање је тај да унапред буде обезбеђена једна минимална потрошња топлотне ') 51ас11ећејгип§, 1.агк1е8ођепп§. ТШу, ЗШсИећаи № 7, 1928.

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ енергије. Други услов је тај да потрошачи буду колико је год могуће више концентрисани, да би губитак топлоте успут био што мањи; осим тога, спроводне цеви су веома скупе (4000—8000 дин. по дужном метру, према начину полагања и величини пречника), те је потребан прикључак на што краћим растојањима. Данас се као топлотни носилац узима вода, иако је раније била у употреби вод^на пара ниског притиска. Међутим се грејање помоћу топле воде показало као економичније због мањих губитака у топлоти и Јевтинијих цеви за развод. Поред тога кондензат код парног грејања баца се неискоришћен. Да би експлоатација једне такве топлотне централе била што економичнија, препоручује се у ту сврху искоришћење већ постојећих електричних централа, које су постале нерентабилне, а чији Је положај погодан. И обрнуто, могућно Је једну топлотну централу тако уредити да се она топлота, која би иначе морала да проиадне као неискоришћена, употреби на производњу електричне енергиЈе, и на тај начин повиси степен експлоатације предузећа. Овај пример би био интересантан баш за случаЈ који ће наступити са електричном централом Београда, када се буде довршила нова ценграла 1 ). Треба имати на уму да ни најмодернији парни котлови и парне машине не могу да корисно употребе више од 20% утрошене и развијене топлотне енергије, а да 75% од те топлоте пропада са расхлађивањем у кондензатору. Тих 75% топлотне енергије могу се корисно употребити за грејање на даљину. Тако је градско грејање у Шверину (Немачка) изведено на тај начин што је искоришћена она топлота која се развија приликом хлађења Дизелових мотора у тамошњој електричној централи. Занимљиво је у овом случају поменути да грошкови око уређења спољне мреже и потребних унутарњих инсталација нису били већи од 150.000 марака, док годишњи при-

*) И данас већ продаје један мали део топле воде Електрична централа за потребе парног купатила у Душановој ул. Међутим око 30.000 т 3 топле воде температуре 28° С свакога дана отиче у Дунав неискоришћено. У општинском буџету за 1930 од продаЈе топле воде предвиђено је 25.000 динара.